четвртак, 31. јануар 2013.

NE ČARDŽUJ MI KASTEMERA!!!

"ZNAM DA NIŠTA NE ZNAM"  Sokrat

Ljudi moji, došla neka čudna vremena. Sve se manje razumemo. Počelo je to nekako sa "osavremenjavanjem" ovog našeg napaćenog srpskog jezika. U skladu sa "evropeizacijom" i "globalizacijom" svega što nam je bilo dostupno besplatno, dosetiše se neki da nam je i jezik prost pa počeše da ga "usložnjavaju" u skladu sa evropskim i globalnim standardima. Mislim, nemam ja ništa protiv osavremenjavanja jezika, živa je to duša i mora da diše, ali što je mnogo, mnogo je. Znate ono kada u "lajvu" vidite na "stejdžu" manekenku bez "personalitija", sa debelim "bukom". Dok je u "bekstejdžu" podržavaju "foloveri". Jasno, zar ne? Nazvala je to davno u svom nekompetentnom maniru "fešnizmi", ali uskoro bolest postade zarazna...

Počesmo da "čekiramo" inbox-e, profile, naloge..., "printamo" i "čardžujemo" "kastemere", kupujemo "folovere", "lajkujemo", "linkujemo", "šerujemo" i na "pejdžu" objavljujemo, "fidbeke" očekujemo...

............................. PAUZA.............................................


Da ponovim, nisam ja jezički puritanac, ne možemo govoriti jezikom 19. veka, ali ne shvatam tu našu potrebu da se toliko dodvoravamo gazeći svoje. U čemu je, bre, "filing" ako imaš osećaj? Šta ćeš na "stejdžu" ako imaš binu? Imaš li "personaliti" ako izgubiš ličnost? Šta će ti "buk" ako nemaš knjigu? Da li "čekiraš" zato što ne proveravaš znanje? Zašto "printaš", nauči da štampaš! Ne "čardžuj" me, već mi naplati! "Kastemera" mušterijom ili kupcem nazovi! Ne kupuj "folovere", prati "školovere"! NE "LAJKUJ" ME, VEĆ ME VOLI!!!!

Kraj

NOVI BAJ D USPUT TEKST: 
"BAJKA O IVICI I RIBICI"

среда, 30. јануар 2013.

Do you speak TRAČARSKI?



TEBI DA KAŽEM PA DA ZNA CELA ULICA! KAD NAUČIŠ DA ĆUTIŠ, TAD ĆU DA TI KAŽEM!” Ilija Čvorović, "Balkanski špijun"                                                                                
                                                                                                                 
Eto mene, eto vas, rat muškarcima! Ako mislite da se šalim, varate se. Ovo više ovako ne može. Pa oni nam ugrožavaju osnovna prava – prava na RAZGOVOR I TRAČ!!! Eto, pre neki dan sedim ja sa svojom drugaricom i ona mi kaže: “Jao, da li si čula da je onaj M… ostavio D…. zbog one V….?” Ja se, naravno, sva pretvorim u uvo ne bih li saznala sve pojedinosti u vezi ovog vrlo interesantnog slučaja, kad u sobu uđe moja “jača” polovina i, videvši nas kako razgovaramo, zakoluta očima i izađe. Bilo je to negde oko 13h. Otišla sam da nam skuvam kafu kako bi nam razgovor bio što prijatniji. Nakon što smo zaista temeljno razradile ovaj problem, prešle smo na novi – bivši dečko. Zamislite, njen bivši startuje njenu koleginicu sa posla! To je, već zaista ozbiljna tema koju treba detaljno obraditi, a za to je potrebna dodatna energija u vidu nove kafice. Odem ja da je skuvam, kad me on zgranuto zapita: “Još jedna kafa? Pa, to vam je treća! I o čemu toliko razgovarate već tri sata?!” Svašta! Kakvo glupo pitanje. Naravno da ga nisam udostojila odgovora jer glupa pitanja ne zaslužuju odgovor.

Nego, da se vratimo mi na problem zvan bivši dečko. Lepo ja nju saslušam, posavetujem je šta da radi i sva zadovoljna što sam odlično odradila svoj posao, ponudim joj da popijemo još po jednu kaficu za kraj. “Pa, ne mogu da verujem! Još jedna kafa?!! Sada je već 17h, a mi još nismo ni ručali. Daj, reci mi šta je to toliko važno da zaslužuje toliku raspravu?” E, tu sam izgubila strpljenje i rekla mu da nas više ne ometa jer raspravljamo o veoma bitnim pitanjima (zaboravila sam da vam kažem da je jedno hiljadu puta ulazio u sobu, kolutao očima i uzdisao svaki put). On je samo odmahnuo rukom i rekao da smo stvarno nemoguće jer trošimo vreme na gluposti. Zamislite, molim vas, taj bezobrazluk. Za njega su naša životno bitna pitanja gluposti!!! To što je neka rospija otela dečka drugarici ili šta je u trendu ove jeseni za njega su gluposti!!! I još mi kaže: “Ne mogu da vas shvatim. U stanju ste da mlatite praznu slamu po celi dan, umesto da radite nešto korisno. Vi, stvarno, niste zdrave!” Tu je onda, naravno, morao da spomene i telefon i duge telefonske razgovore... Zamislite vi to, on da kaže da MI nismo zdrave!!? Pa ako je neko zdrav, onda su to sigurno žene. Naučno je dokazano da osobe koje u sebi zadržavaju emocije, guše ih i kriju, na kraju sigurno oboljevaju od neke opake bolesti. Jednoj normalnoj ženi to sigurno ne može da se desi jer ona sve što vidi, čuje i oseća odmah prenosi dalje i na taj način se oslobađa eventualne negativne energije koja bi mogla da joj ugrozi zdravlje. (!)
Devojka sa selotejp trakom preko usta
Psssssssttttttt.....

Sa muškarcima je stvar drugačija. Oni se uglavnom trude da sve što vide, na neki način i ne vide, a proces prenošenja informacija kod njih je definitivno slabo razvijena disciplina. Tako se oni izlažu ozbiljnom riziku da obole od neke opake bolesti. Takođe, možemo reći da su žene i mnogo inteligentnije jer im je stepen radoznalosti (pogotovu za tuđe probleme) na zavidnom nivou, dok je kod muškaraca radoznalost na nivou kišne gliste! Njihova radoznalost je površna i vezana je isključivo za praktične, životne stvari poput: kursa dinara, cena, fudbala... Mi, pak, svim problemima prilazimo krajnje ozbiljno, analitički, pa će naša informacija vezana npr. za fudbal, pored podataka ko je pobedio u kojoj utakmici, sadržati i informacije koji fudbaler se skoro razveo, sa kojom je manekenkom u vezi itd... Za razliku od nas, muškarci jako slabo određuju šta je bitno a šta ne. Tako je od svog dragog najbitnije stvari saznajem tek na kraju, tako što mu bukvalno “izvlačim” reči iz usta. On nikako ne shvata da informaciju sa makar najmanjim elementom trača MORA da stavi na prvo mesto. Takođe, njemu nikada, ali NIKADA nije palo na pamet da sazna neke interesantne pojedinosti iz nečijeg života. Za njega su to, zamislite, nebitne stvari. Za mene, a verujem i za vas, to je potpuno neshvatljivo ponašanje. Pa, šta može biti bitnije i interesantnije od tuđih problema i briga?!!

Nego da se vratimo na problem ženske uzaludnosti. Znam da vam teško pada da čitate sve ove stvari jer se mi jako dobro razumemo, ali ovo je neophodno uraditi da bi ONI shvatili da nama nije nimalo lako. Jeste, nije nam lako jer je tračarenje, zapravo, jedan jako težak zanat. Od jedne sitnice treba napraviti celu priču, istražiti sve pojedinosti u vezi određenog slučaja, napraviti dobre kontakte za dostavu i proveru informacija… Ma, treba razviti celu malu obaveštajnu službu koja mora biti aktivna i noć i dan.

Eto, pa neka kažu da nam je lako. Ali, mi se, ipak, dobrovoljno žrtvujemo za dobrobit okoline i žrtvovaćemo se i dalje. Jedino što tražimo jeste malo više informacija i razumevanja za taj jako složen proces koji zahteva puno truda i vremena. Dakle, na kraju možemo slobodno zaključiti da je tračarenje teška, ozbiljna i krajnje korisna disciplina koja zahteva maksimalno ozbiljan pristup problemu, ali koja nam čuva i psihičko i fizičko zdravlje i razvija istraživački duh. I zato, žene, SAMO NAPRED!!!  

NOVI BAJ D USPUT TEKST: 
NE "ČARDŽUJ" MI "KASTEMERA" I NE "PRINTAJ" "FOLOVERA" 

уторак, 29. јануар 2013.

SAČUVAJTE LEPOTU, IAKO STE DOMAĆICA



Zablistajte, zadivite, zavedite! (kada i koga?)

            Ko o čemu, žena o lepoti! To nam je, zaista, slaba tačka koja je toliko očigledna da su neki pametni ljudi rešili da se na njoj lepo obogate. Što da ne, ovce jesu za šišanje (svaka sličnost je slučajna, ili možda baš namerna)! Ovo sam shvatila onog jutra kada sam na svom licu slučajno primetila – BORE!!! Da, prave bore. Pa hajde vi smislite nešto stašnije za jednu ženu! Pogotovu za ženu koja već spada u onu »jezivu« grupu 35+ (žene će me razumeti). I, naravno, vreme je za PANIKU! (Mada, moram vam priznati da me je prvi napad panike uhvatio u kategoriji 25+...) Odlazim do prvog kioska i tražim sve moguće ženske časopise. Prodavačica me ljubazno pita:« Hoćete li Lepotu i zdravlje, Zdravlje i lepotu, Lisu, Lisu beauty, Leu...?« Ja sva u panici, naravno, odgovaram:»SVE!« Tada sam shvatila da ovo neće biti baš lak posao i da mi za ovo, pre svega, trebaju dobri mišići (i »debeli« novčanik). I tako ja nekako dosecam kući (uz par pauza za predah) taj naramak raznih ženskih »Biblija« (jedino što nisam znala da ih je baš toliko). Pa da počnemo! 

Već u prvom časopisu nailazim na primamljiv naslov:«Kako izgledati mlađe«. Sva srećna što mi je Bog odmah uslišio vapaj, krećem u akciju i uveravam sebe da ovo i neće biti tako teško. Pa odmah sam našla ono pravo! »Prvi korak: odredite vaš tip kože. Ako je masna, onda... Ako je suva, onda...« Pa ja ni ne znam koji mi je tip kože!!! No, ništa za to, tu je rešenje. »Ako ne znate vaš tip kože, uzmite papirnu maramicu, selotejp... priljubite na čelo, obraze... ako ostane koža onda... ako se sija, onda... ako... ako...« Ulepim se ja tako, sve prema uputstvima, ogulim kožu ne bi li videla koji je tip i jedva dođem do rešenja: normalna je (dobro je da je bar neko od nas normalan). »Za normalnu kožu preporučujemo: ujutru umivanje blagim sapunom ili gelom koji neće isušiti vašu kožu, zatim nanesite hidrantnu dnevnu kremu (marka poznata, cena- UAU!!!). Uveče temeljno očistite lice blagim tonikom, nanesite specijalnu hranljivu noćnu kremu, a protiv sitnih bora oko očiju preporučujemo specijalnu kremu (opet poznata marka i već pretpostavljate za cenu). Naravno, da ne zaboravimo obavezne maske za lice i piling. Bar dva puta nedeljno!!!« Dobro, lice smo apsolvirali. 

Sledeći naslov:«Savršena nega u 10 koraka«. Super, samo 10 koraka me deli od savršenog izgleda! »1. Piling – obavezno jednom ili dva puta nedeljno uklonite odumrle ćelije sa površine vaše kože. Od toga ćete imati višestruku korist. 2. Četkajte telo – podstičite cirkulaciju, uvek odozdo na gore. 3. Uklanjanje dlačica. 4. Toniziranje – pijte dva litra vode dnevno da izbacite toksine. 5. Tretmani za opuštanje – da bi biste imali telo o kakvom ste sanjali (mmm, primamljivo) 6. Masaža kod kuće – posle svakog kupanja kada je koža vlažna 7. Celulit – rešite ga se pravilnom ishranom i redovnim vežbanjem, a koristite i anticelulit proizvode. 8. Svetlucanje – nanesite seksi sjaj da biste istakli preplanulost. 9. Lažna preplanulost – pomoću bronzane boje izgledaće te vitkije. Koristite kreme za samopotamljivanje. 10. Trikovi.« Dobro, i to smo zapamtili (možda). 

A sada, pravilna ishrana. »Dan započnite čašom vode ili voćnim sokom. Najbolje je da doručak bude u 8h. Jedite žitarice. Užina neka bude neko voće ili pecivo od integralnog brašna. Ručak oko 12h, može biti neka salata, piletina, riba i, naravno, integralni hleb. Opet užina. Za večeru su najbolji ugljeni hidrati...« Dođosmo i do celulita. »Vežbe, pravilna ishrana, 2l vode, masaža, anticelulit kreme...«
Novi naslov: »Negujete svoju kosu, ZAR NE?!« Bogami, ovo već zvuči zaista ozbiljno. »Spektralnom analizom je utvrđeno da u sastav dlake ulaze mikroelementi kao što su: bakar, srebro, cink, magnezijum, gvožđe, kalcijum, sumpor... Osnovnu strukturu dlake čine belančevine sastavljene od aminokiselina kao što su: metionin, alanin, serin... Dakle, struktura i kvalitet kose zavise od toga koliko ćemo u organizam uneti namirnica koje su bogate belančevinama i navedenim mikroelementima.« Ljudi, sa ovim zaist nema šale. Ovom problemu se moram ozbiljno posvetiti jer, pobugu, na glavi mi je ČITAVO BOGATSTVO! Pa da krenemo: recepti za zdravu, gustu i sjajnu kosu. »Pranje kose čajem od mekinja. Dva puta nedeljno utrljati u kosu čičkovo ulje. Prati kosu surutkom. Protiv opadanja kose koristiti čaj od koprive. Pomešati u odnosu1:1 kolonjsku vodu i kravlje mleko. Utrljati u kožu glave, osušiti i 5 minuta češljati grubom četkom od čela prema potiljku. Ova masaža je NEOPHODNA  za zdravlje kose. Za brži rast i veću gustinu koristiti rastvor medicinskog katrana.« Sram te bilo, stidi se što koristiš samo šampon i balzam! I ostavi to mleko, nesretnice, pa zar ne vidiš da je kosi potrebnije! Jel hoćeš da ti opadne, jelto hoćeš!!!!! 

Dobro, dobro smiri se, potrebna ti je potpuna koncentracija jer na redu su ruke i nokti na rukama, a vala i na nogama. »Preko noći sprovedite vitaminski tretman. Kapsule sa vitaminom E su odlične za nokte i kožicu. Pre spavanja nanesite... stavite rukavice. Jednom mesečno stavite masku od kane. Pakovanje kremom... Neka vam je uvek pri ruci krema za ruke. A sudove nikada ne perite bez rukavica! TO JE NAJVEĆI GREH!!!« Uh, pu, pu, idem ja odmah za svaki slučaj da ih stavim. Ne znam ja, možda je i vazduh štetan. Znate ono, bombardovanje, radijacija... A o dijetama da i ne govorim. Izbor je ogroman: italijanska, američka, poznati nam otkrivaju svoje male tajne... Pa,hajde sad odluči. Stavim ja sve to lepo na papir (pa sa lepotom nema šale) i pravo u prvu parfimeriju. »Dajte mi specijalni gel, specijalni tonik, specijalnu kremu, kremu protiv bora, kremu za oči, anticelulit kremu, kremu za samopotamljivanje, specijalni šampon, pakovanje za kosu, serum, mirisnu kupku, mleko za telo, mirisnu so........« Uh, ova lepota nije nimalo laka, a bogami ni jeftina!

natpis applause please
Domaćice širom sveta, ujedinite se! Lepotom protiv neprijatelja!
             Pa da počnemo. Prvo voda bar 2l dnevno (i bar pola dana na WC šolji da se izbace ti štetni toksini), doručak u 8 – musli naravno – jutarnje vežbe pa pranje i čišćenje lica, zatim dnevna krema za lice i oči. Već je 11h – vreme za užinu. Jabuka. Voda. WC. Uh, zamalo da zaboravim piling. Posle pilinga ide maska. WC. Navijam sat da zvoni za 15 minuta da ne zakasnim za mirisnu kupku. Voda je optimalna za tonus moje kože (bravo Biljana, učiš). U kadi treba ostati 15 minuta (tačno!) i, naravno, treba uživati svim čulima (a pre toga treba ponovo izbaciti toksine). Sat ponovo zvoni. Sad je na redu pranje kose i stavljanje pakovanja. Ponovo 15 minuta. Sat. Vreme je za tuširanje naizmenično toplom i hladnom vodom za bolju cirkulaciju koja će »ubiti« celulit. 10 minuta. Sat. Samomasaža kritičnih sektora. WC. Mleko za telo i anticelulit krema. Sušenje kose na najoptimalnijoj temperaturi. Ponovo voda. A ručak? Dobro je da je samo salata u pitanju. Ponovo malo vežbam, što je sigurno, sigurno je! Prokleti WC!!! Sat. Brzo na depilaciju i manikir i pedikir. Užina – krastavac. Popodnevni odmor – 30 minuta. Sat. Pa već je 8 uveče!!!!!!!!! Drži se još malo, Biljana, možeš ti to. Vreme je za večernje pranje i čišćenje kože lice i vrata, a nakon toga je treba i nahraniti (a ja????). Večera, lagana naravno. Voda. WC. 10 uveče. Spavanje. Pre spavanje treba pažljivo analizirati da li ste nešto zaboravili. Misli, Biljana, misli. Ma sve je po planu, ništa nisam propustila. Možda samo: ŽIVOT!!! Zablistajte, zadivite, zavedite, ali, pre svega - Ž I V I T E !!!!!!!!!!!!! 

NOVI BAJ D USPUT TEKST: 
BESPLATNI KURS "TRAČARSKOG"JEZIKA 

субота, 26. јануар 2013.

PENZIONERSKI BLUZ


Narod lepo kaže "ko o čemu...", pa i ja ponovo o realitijIMA. Mislim, domaćici ženi kažu odlično stoje... Tako ja nedavno pogledah jednu specifično-posebnu emisiju nakon koje bejah zahvalna svom sinu što me nije dovoljno umorio jer bejah sposobna da ostanem budna. Informacija do koje sam došla prosvetljenjem sa TV ekrana, natera me da ponovo nekompetentno razmišljam i, sačuvaj me Bože, pišem.

Naime, ako niste znali, otkriven je najnoviji vid kriminala! Verovali ili ne, našom zemljom počela je da hara "Crvena banda penzionera"! Da, da, znam, zvuči zvučno, zar ne? Ime, naravno, obojeno adekvatno, u skladu sa godištima i većinskim opredeljenjem.... Elem, čime se to oni bave? Pa, ovako. Master Majnd crvene operacije osmislio je sledeći plan: penzionerka izgladnelog izgleda ulazi u prodavnicu u vreme kupovinskog špica (diskutabilna kategorija prop. srazm. praznom novčaniku), pada u nesvest u sred najveće gužve i dok se oko nje skupljaju okupljeni, drugi andrkavr član "pozajmljuje" sa rafova, uglavnom tehničku robu. (Mislim, nekako bi mi bilo logičnije da "pozajmljuje" hranu, ali ukusi su različiti.) Spominjao se nekakav "feM", ali nisam bila u stanju da raspoznam o čemi je reč... Nebitno... Suština je da se na ovaj način pribavlja roba koja se kasnije preprodaje na buvljacima. Šta kažete, kakav scenario?  Mislim, imajući u vidu u kakvim (ne)uslovima živimo i činjenicu da je broj penzionera drastično ugrožavajući (ne vređam, samo interpretiram ono što često čujem da je problem našeg društva), što se evidentira i smanjenjem nula na njihovim mesečnim čekovima, ne čudi me da je najnovija grana kriminala otišla u kategoriju 60+. A ako nastavimo ovakvim tempom nizbrdo, već vidim horor scenario budućnosti: poluprazne ulice, roletne na prozorima, šaputanje dok grupa dizel(ili benzin, ne znam šta je jeftinije)-gangster-dekica i bakica hara ulicama grada Čikaga. Uh, ozbiljno... Za ministra definitivno... Jedino nisam sigurna za koga tačno - science fiction-a ili relitija...

Eh, šta sve čovek može da sazna u tim realitijIMA! Mada, ne bih rekla da IMA, već da NEMA... No, nebitno, opet razmišljam...

Kraj

NOVI BAJ D USPUT TEKST: 
SAČUVAJTE LEPOTU IAKO STE DOMAĆICA

петак, 25. јануар 2013.

NEREALNO REALNO

RELITY ŠOU PROGRAMI - NAJPOPULARNIJE GLUPOSTI MODERNOG DOBA ILI ODLIČAN BIZNIS?


Biti na pravom mestu u pravo vreme često se smatra ključem uspeha. Ali, PLANIRANJE da se bude na pravom mestu u pravo vreme je više od uspeha - to je biznis. Po mom sudu, odličan obrazac za tako nešto može se izvući iz pomalo neobičnog primera - reality šou programa. Svi smo svesni postojanja velikog broja ovakvih programa i njihove enormne popularnosti, kako na stranim, tako i na domaćim televizijama, pa bi se čak moglo zaključiti da moderan čovek ne živi dovoljno sopstveni život ako ima toliku potrebu da zaviruje u tuđi.

Ali, zbog čega je to tako? Da li zbog praznine u sopstvenim životima ili je voajerizam karakterističan za ljude uopšte? Nešto poput "zabranjenog voća"? Lečenja kopleksa tuđim? Prvu kategoriju čine programi "zatvorenog tipa", kako ih ja zovem, jer su učesnici uokvireni jednim prostorom sa istim ljudima duži vremenski period. Poznati su mnogi od kojih su neki i kod nas imali veliku popularnost. Ne bih da imenujem, naročito ne one "životinjske" što se baviše poljoprivrednim boljitkom zemlje... Broj "slavnih" koje su takve emisije iznedrile (bez ikakvog razloga) je stvarno fascinantan.

Drugu kategoriju, koja nije zastupljena kod nas (još uvek, sa jednim nesrećnim izuzetkom) predstavljaju, po mom definisanju (da upotrebim savremenu terminologiju srpskog jezika) "SELEBRITI" reality programi. Hteli ne hteli, sigurna sam da ste čuli za neku Kardašijan porodicu čiji su članovi postali enormno bogati zahvaljujući.... pa.... SELEBRITIJU! Moram priznati da ne potcenjujem ovu vrstu marketinga jer ga smatram genijalnim budući da se zasniva na spoznaji savremene ljudske potrebe da se identifikuje sa (od rođenja) bogatim, lepim, uspešnim, savršenim, zgodnim, izvajanim.... sve samim imperativima modernog društva. Možda zbog toga što su u praksi svi oni diskutabilni i ne baš toooooliko realni... Pa ih je lakše proživljavati sanjarenjem uz npr. ekran-večeru sa relity selebritijem? No, šta od toga imaju sanjarai, a šta "snovi"? Pa jasno je: prvi lepršaju na krilima luksuza, do špice, a drugi odlepršaju na krilima privatnih aviona nakon nje... Možda rogobatno sklepana metafora, ali mislim da razumete šta hoću da kažem. Ovo se, naravno, odnosi samo na strane selebritije. O domaćim nemam komentar.

crtež umornog čoveka kako gleda u televizor
Додајте натпис
Ipak, poslednja, treća kategorija reality programa, privlači moju najveću pažnju. Ja je zovem "skandal-bljuvo-stvarnost". U ovu kategoriju svrstavam programe u kojima se ljudi beskompromisno blamiraju, iznoseći najgadnije detalje iz sopstvenih života. Uživo, u emisijama, pred publikom, utrkujući se ko će više da šokira, prizna, popljuje. Tuče, psovke, vređanja, prizemno-banalna "suđenja" o kojekakvim "problemima", sve je to zapljusnulo naše TV ekrane i širi se kao zaraza. Da ne bude zabune, nismo mi to izmislili, daleko od toga. Došlo je to kod nas kao trend globalizacije, prilično zakasnele i pogrešno interpretirane jer mi se čini da nekako najviše globalizujemo njeno dno...

Da ne zaboravim novopokrenute skandalozne programe tzv. "špijunskog" karaktera u kojima se kbj. razotkrivaju prevare. Nemontirano-montirane, uvreda za zdrav razum i mozak sa bar malo IQ-a.
Elem, nije sporno da je daljinac majka medijske demokratije (iako je off dugme najpoželjnije), ali mnoge od tih budalaština emituju se u terminima kada su deca aktivna pa to mogu i da vide. A čak i da ne gledaju, ukoliko se roditelji time "hrane", mrvice će sigurno dospeti i do dece.

Da ne bude sve tako crno, postoje i programi koji u sebi imaju dozu pozetivnog, takmičarskog, zasnovani na kvalitetu učesnika. Pre svega mislim na programe u kojima se mladi takmiče. Ipak, ono što mi je sporno jeste doza tenzije i stresa koja se tim mladim ljudima nameće iz nedelje u nedelju da mi se prosto čini da im vidim sede na ekranu... Znate ono: "I, pobednik je.... I pobednik je.... I, pobednik jeeeeeeee...............", dok deca kao na streljanju čekaju da ih pogodi taj "metak" sreće. Nemam ništa protiv borbe pravih talenata u bilo kojoj oblasti, štaviše drago mi je da se u nekim slučajevima kvalitet zaista prepoznaje, ali mi je ipak sporno to što te mlade ljude toliko izmuče stresom da gotovo možete čuti kako im srce lupa i samo čekate ko će i kada da se onesvesti. Tačno je da je moderno društvo jako surovo i da smo daleko od onih divnih radnih vremena naših roditelja od 07-15h SHARP, ni minut gore, a više njih dole, ali ipak smatram da mlade ljude ne treba spremati za životnu borbu na taj način. Pogotovu zbog toga što na njihov račun raste rejting i keš-inkam tv stanicama.

Kraj

NOVI BAJ D USPUT TEKST:
PENZIONERSKI BLUZ - najnoviji društveni "žanr"


среда, 23. јануар 2013.

POROĐAJNE (NE)MUKE

Slika deteta kako gleda kroz prpzpr
Pogled...

"Dva holandska voditelja odlučili su da iskuse kontrakcije koje svaka žena ima pred porođaj kako bi dokazali da su žene slabiji pol i da je to razlog zašto tako teško podnose bolove prilikom porođaja."


Ovako  je najposećeniji ženski portal www.žena.rs počeo jedan sasvim običan tekst o dvojici sasvim običnih muškaraca koji su malo hteli da demonstriraju svoju nadmoć... Ništa čudno niti novo, mada priznajem da sam se malo iznenadila što su kandidati za kategorično potvrđivanje slabosti slabog pola iz tzv. "razvijenijih" zemalja "razvijene" Evrope... No, poenta je jasna. Na kraju eksperimenta od ČITAVA dva sata (uh, što bih ja volela da sam bila deo tog "eksperimenta" ČITAVA dva sata umesto 5 puta toliko...), obojica su zaključili da je "celokupno iskustvo jednako mučenju". OK, jasno je da su shvatili da porođaj nije mačiji kašalj, a još manje nešto što potvrđuje slabost žena. Naprotiv... Simpatično i poučno... Međutim...
Ostala sam prilično zbunjena komentarima koje sam videla o ovom tekstu i nekim linkovima koji se koriste ne bi li se pogrdno osvrnulo na datu tematiku. Prosto ne mogu da verujem da neki muškarci nisu shvatili šta je poenta ove priče, koju nisu pokrenule žene već MUŠKARCI! Tako sam videla komentar da je objavljivanje ovog snimka i pisanje o tome kod nas skoro ravno skandalu jer se pričanjem o onim težim aspektima trudnoće i roditeljstva ne stimuliše natalitet. (?!?) Doooobro... Slažem se da je natalitet kod nas zaista jako bitna tema ali ja objavljeni tekst i problem nataliteta kod nas nikako ne mogu da povežem. Tema je u originalu bila da dva holandska voditelja žele da dokažu da su žene slabiji pol i da zbog toga teško podnose porođajne bolove, koji su po njihovom pre-eksperimentalnom mišljenju, potpuno podnošljivi. Ovo zaključujem čisto logički na osnovu premisa sa početka teksta.
A onda sam videla da je jedan moj prijatelj iskoristio tekst "Traži se žena koja bi rodila bebu neandrtalca" da da svoj "skromni doprinos i saosećanje sa ženama koje su trpele "strašne" (obrati pažnju na navodnike!) bolove prilikom donošenja na svet novog života!" Pa se onda i dobrovoljno javio da "istrpi sve bolove i oseti kakvo je to mucčnje!!" Kraj citata. Pauza... Stvarno ostadoh zbunjena i zatečena neshvatanjem i izvrtanjem poente. Možda sam ja pogrešno sve shvatila, prihvatam odgovornost ako je tako, ali ja sam iz teksta o isprobavanju porođaja izvukla poentu da je to samo jedan od koraka u nizu shvatanja kompleksnosti života žena u savremenom društvu. Jer žene danas nisu samo majke koje rađaju, iako je to najteže njihovo zanimanje, već su uz to i domaćice, zaposlene žene od kojih se očekuje da stoje rame uz rame sa muškarcima na platnom spisku, da budu obrazovane i lepe, negovane i smerne, a u isto vreme za svog muškarca i maštovito-razuzdane. I sve to u jednom pakovanju. Da me ne shvatite pogrešno, nisam feministkinja i ne gajim lepa osećanja prema pripadnicama tog pokreta koje ekstremno zastupaju ideju "žena kao muškarac" (bar ja to tako tumačim), niti, pak, zastupam tezu da žena treba da sedi kod kuće i samo čuva decu, kuva, pere i servisira sve oko sebe. Ja samo sagledavam realnost u kojoj većina žena danas živi i nosi se svakodnevno na visokom nivou! Raditi i zaraditi, odgajati i vaspitavati, voleti i brinuti, učiti i napredovati, biti skokom gde ti dete okom i.... Ima još nego ne mogu sve ni da nabrojim. A i neki bi mogli da me svrstaju u one koji nepotrebno uzdižu žene preko njihovih zasluga. Naravno da ne generalizujem stvar jer uvek ima izuzetaka....
Iako se o ovome može puno pisati i raspravljati dan-noć, smatram da za to nema potrebe. Tekst i celo to "iskustvo" dvojice mladića je vrlo jasno i prosto. Osetili su da porođaj nije jednostavna stvar koju treba podcenjivati i na osnovu koje treba etiketirati žene kao slabe jer ponekad malo i vrisnu. Trpanje drugih sastojaka u ovu "čorbu" po mom sudu je degutantno i nepotrebno. 

Kraj 

NOVI BAJ D USPUT TEKST: 
NEREALNO REALNO - o realiti šou programima

петак, 18. јануар 2013.

Moj prvi blog

Hmmm, uvek je najteže početi...

Ali, evo, počinjem... :D

Pa vas vodim do svog drugog bloga - Porođajne (ne)muke