субота, 16. фебруар 2013.

KAKO PREPOZNATI SAMOĆU

Često se može čuti kako je savremeno doba sa sobom donelo mnoštvo tehnologije, ali i ljudske otuđenosti. U ovim našim, siromašnijim krajevima, otuđenost je, pre svega, posledica jurnjave za egzistencijom. Ali, samoća o kojoj ću ja pisati je, ipak, drugačijeg karaktera. Ljudi su često skloni da upadaju u samoću nakon teških životnih lomova ili gubitaka. Gubitak bliske, voljene osobe, razvod, raskid duge veze i gubitak posla najčešći su razlozi za povlačenje u sebe. Razumljivi su razlozi zbog kojih se to dešava i samoća je u takvim situacijama i lekovite prirode jer je čoveku ipak potrebno da se malo osami ne bi li zalečio rane. Ja bih to nazvala "produktivnom samoćom" jer je razgovor sa samim sobom i suočavanje sa realnošću jako važno radi "ozdravljenja" i ponovnog "oživljavanja". Ipak, granica između te korisne samoće i samoće koja izjeda i razgrađuje ličnost je tanka. Ljudi ponekad nisu ni svesni da su postali "sami". Evo nekih simptoma te "opasne samoće":

1. Strah od ljudi i izlazaka među njih - trenutak kada osetite strah od ljudi i ne snalaženje u prisustvu nepoznatih ljudi znak je da ste se previše povukli u sebe. Komunikacija sa ljudima je neophodna jer smo društvena bića i gubitak tih društvenih niti jako je opasno i razorno za ličnost.

2. Nesnalaženje u razgovoru sa ljudima - može se manifestovati na dva načina: mucanjem i nemogućnošću sastavljanja rečenica ili preteranim, nezaustavljivim govorom. Oba su posledice nedovoljne komunikacije sa ljudima. Zdrava komunikacija je izbalansirana a u njenom nedostatku dolazi i do poremećaja koji ide u krajnosti. Ili se teško govori ili se ne prestaje.

3. Izbegavanje susreta sa ljudima - ili bežanje od ljudi. Izbegavanje kontakata sa ljudima i bukvalno bežanje od njih je siguran znak da ste previše sami. Ljudi se doživljavaju kao strana tela koja vrše invaziju na naš prostor samoće pa se od njih beži. Saginjanjem glave na ulici i pretvaranjem da se ne vidi ili jednostavnim neizlaženjem iz sobe ili stana.

Kada upadnete u samoću iz nje se teško izlazi. Pomoć je potrebna i najbolje je da dođe od bliskih osoba, ali vrlo često naši najbliži ne znaju kako da pomognu pa je moj savet da se u takvim situacijama ipak obratite stručnom licu. Psihijatri su kod nas i dalje tabu ali to su samo lekari kao i svi drugi. Odlazak kod psihijatra ne znači da ste "bolesni u glavu", što bi naš narod popularno rekao, već da ste odgovorni prema sebi jer ste spremni da potražite pomoć. A svest o tome da imate problem, pola je njegovog rešenja. Gubici su sastavni deo života, nije ih lako preboleti ali bežanje od života i ljudi može imati zaista teške posledice. Show must go on...


Žena sedi sama, spuštene glave 

Samoća boli

Fotografija: http://slozna-braca.balkanium.org

четвртак, 14. фебруар 2013.

SREĆAN DAN (NE)ZALJUBLJENIH!

Dragi moji, i mi nezaljubljeni, sami, ostavljeni, ucveljeni, razočarani, zgrčeni... imamo dušu! Nije fer da ovaj ZALJUBLJENI dan ne bude i naš dan (uz svih ostalih 364)... Jer zbog čega bi se ljubav vezivala samo za muško-ženske odnose? Može se voleti i pas, mačka, ribica, udobni jastuk, topli čaj, nove cipele... Mašti na volju. 

Zbog toga, dragi moji nezaljubljeni i ucveljeni, ne padajte u depresiju zbog latica ruža, vatrometa i srdaca što na današnji dan lepršaju i pucaju na sve strane. I nama je nekada (davno) pucalo... Volite sebe i osmeh na lice! ( I nek crknu dušmani... :-))))) )

Zato, zaljubljenima čestitam "Lov iz in d er", a nama ostalima: 


Vince u  Friž-i-d-er... :-)))))))

Dve čaše vina od koga u vazduhu nastaje srce

NOVI BAJ D USPUT BLOG:
KAKO PREPOZNATI SAMOĆU


среда, 13. фебруар 2013.

ŠTA JE PMS br. 2 I KAKO GA "PREBOLETI"

Poznato je da žene imaju jedan interesantan fenomen poznat skraćenicom PMS ili u punom nazivu predmenstrualni sindrom. Većina žena dobro zna o čemu se radi pa neću detaljisati jer nisam kompetentna, izuzev kada sam u PMS-u pa mi ispadaju stvari iz ruku, prozori mi se despresivno zacrne a hoću i da ujedem... Međutim, postoji još jedna ženska "boljka" istog skraćenog naziva PMS koja je stručnoj javnosti nedovoljno poznata. Naime, drugi ženski PMS, punog naziva POST-MAJČINSKI-SINDROM široko je rasprostranjen ali se njime stručnjaci do sada nisu bavili. Pa, eto, skromna ja, da ukažem javnosti na značaj i potrebu stručnog prilaza ovom problemu. Ime na prvi pogled može da zbuni, jer majčinstvo je "Neverending story" pa kako onda može ući u neku "post" fazu? Mogućnost zabune je vrlo verovatna ali ću objasniti na šta se ta "post" faza odnosi.

Postoji jedna interesantna faza, otprilike u vreme kada DETE dovoljno odraste da već može samo da hoda, da se nahrani (ali ne i da samo sebi spremi hranu), da se obuče, svuče, samo opere zube... Otprilike mu to dođe negde između treće i četvrte godine. Individualno je to, pa ne bih da generalizujem o vremenskom periodu kada se PMS br.2 javlja. Ipak, ono što je većini žena zajedničko (da se ponovo ogradim od generalizovanja) u tom nekom perodu kada nam deca malo poodrastu pa više ne vise sa raznih delova naših tela je to da se malo zbune. Blago rečeno. Objasniću.

lice našminkane devojke koja namiguje
Додајте натпис

Kada je dete malo, majka je angažovana 156% (dodatnih 56% obično ide na ostatak domaćinstva uključujući i "jaču polovinu", ako je ima). I opet ću da dosađujem negeneralisanjem jer nas ima raznih pa molim i muške i ženske "nestereotipe" da se ne uvrede... Dakle, kada su deca baš mala, situacija je vrlo jasna. Tri smene non-stop, sa eventualnim pauzama da se nešto pojede ili operu zubi... Priroda je to tako uredila i svaka majka tačno zna na šta mislim. Pomoć jeste moguća, ali jedna je majka! Deca nepogrešivo osete "uljeza"... Elem, ono što je karakteristično za PMS br.2 jeste blaga izgubljenost žensko-ženstvene intuicije. Može zazvučati rogobatno, ali većina majki u jeku majčinstva baš i nije sklona da se šminka, doteruje i na štiklama hoda. Više su sklone radnim uniformama na kojima se jasno može "pročitati" dnevni jelovnikom. Štikle su opasne jer često treba skokom gde dete okom... Čast izuzecima... Isto važi i za utegnuto-skockane kombinacije jer razne akrobacije rukama i nogama datu kombinaciju mogu fatalno oštetiti...

Dakle, za većinu majki u periodu najjačeg majčinstva karakteristično je da su u licu malo ubledele a po telu šarene... U komotnoj, širokoj odeći. Elem, kada taj period prođe pa se deca malo osamostale, žene se u jednom trenutku pogledaju u ogledalo i shvate da su zaboravile da budu - žene. Onaj trenutak kada ponovo treba da izađete među ljude, ne kao majka, nego kao žena početak je PMS-a br. 2. Neke žene to prebole prilično lako, ali neke upadanu u tešku fazu PMS-a br.2. Ja spadam u tu drugu grupu nesrećnica... Sećam se da sam prilično dugo bila zbunjena činjenicom da na sebi imam garderobu bez ijedne fleke! Teško je podneti taj šok... A da ne pričam koliko mi je vremena trebalo da se osmelim i napravim taj prvi korak na štiklama posle........... Maskara mi je u prvom trenu izazvala asocijaciju na četku za čišćenje flašica a kada sam stavila rumenilo ugledala sam svoj svakodnevni lik iz parka, ali bez isprekidanog disanja. A tek susret sa presom za kosu! Joooj, kako se ranije nisam setila da je iskoristim za peglanje sitnih stvari... Uh, pogledati neki drugi žanr filma sem crtanog ili pročitati celu jednu stranicu knjige... Slova nisam zaboravila, ali da čitam kao odrasla osoba jesam. Ipak, najstrašniji trenutak je svakako izlazak u svet. Sama, kao žena. Jer kako to izvesti kada mi se ništa ne mota oko nogu, ne vuče za ruke i odeću? Kako smiriti ruke da ne rade 10 stvari istovremeno i ujednačiti korak sa tempom ljudi, a ne sa tempom štoperice? Strašno... Imate osećaj kao da vas svi gledaju, da vas sve nešto svrbi i češka po telu, a naročito U GLAVI! E, to je taj PMS br.2. Trenutak kada se ponovo setite da ste ŽENA!Kada shvatite da postoje kratke suknje, frizer, lak za nokte i da se telo može potpiti u toplu kupku u kadi čitavih pola sata.

Drage moje, o PMS-u br. 2 treba pričati. Iako deluje kao nešto bezazleno i nerelevantno u odnosu na gomilu drugih stvari koje nam nad glavama vise, ovaj problem nije mali. Divno je biti majka, ali je još lepše biti i žena i majka! Ne zaboravljajte sebe jer ako to učinite i drugi će zaboraviti vas...

Kraj

SLEDEĆI BAJ D USPUT BLOG:
SREĆAN DAN (NE)ZALJUBLJENIH

уторак, 12. фебруар 2013.

LJUBAV(ni) KORN FLEKS



Ah, ta ljubav... Dođe mi i ona na "tapet"... A htela sam da je izbegnem, majke mi, ali ne vredi... Nešto sam alergična na ljubav poslednjih godina... Ali, juče slučajno bacih oko ka televizoru pa mi ga upeca jedna zanimljiva emisijica, posvećena baš ljubavi. Rekoh, aj' da vidim šta će reći ljudi, možda nađem i lek za svoju "alergiju"... I lepo pričaše gosti, nema šta, sve do trenutka kada jedna gošća ne reče da ona veruje u ljubav i porodicu "kao sa reklama za korn fleks".

?!???!!!*$#%%&"!///?????????

Hmmmm.... Znate onaj osećaj kada mislite da vas neko potajno snima i izvrgava ruglu... E tako sam se i ja osećala nakon te izjave. Jer koliko ja znam (nekompetentno i potpuno podložno kritičkom sudu), bajke žive u knjigama, reklame u televizoru, a život je uživo.

Nemam nameru da vam "solim" pamet šta i kako treba da mislite o ljubavi, jer svako je kovač svoje (ne)sreće, samo što nekome život gvožđe da vrelo, a neko ga golom pesnicom kuje hladno... Ali, idealizacije su uvek pogubne, a jedna od najvećih je upravo ljubav. Od te idealizacije ozbiljno stradaju vitalni organi: muškarcima novčanik a ženama glava (a, boga mi, i kičma). Da ne bude zabune, znam ja dobro da glava baš i ne radi kada se progutaju oni "leptirići", ali smatram da i kada oni lepršaju, oči ipak mogu da gledaju, a mozak da misli. Ne ide to lako kada si mlad, nije ni prirodno baš, ali kada se taj "virus" preleži (ako nema ozbiljnijih posledica), nauk treba da se nuči. Zato i postoji. Jer ako se dobro savlada, onda vam se, kada je to najpotrebnije, neće desiti da porodicu i ljubav poistovećujete sa reklamom. Jer reklama staje u minut, a život u novi život i godine...

Kraj

NOVI BAJ D USPUT BLOG:
ŠTA JE PMS br. 2 I KAKO GA "PREBOLETI"

понедељак, 11. фебруар 2013.

ČAK ČOVIĆ i VujoŠEVIĆ

Kada se ujedine Čak Čović i VujoŠEVIĆ, dođe i Đilas na teren... Nekompetentno skroz, ali ccccc.... Bruka... 

"Ja nastavljam priču, pa šta bude..."


Kraj


недеља, 10. фебруар 2013.

REČNIK DEČIJIH NEDOUMICA - "PELENIZMI" vs. "FEŠNIZMI"

I opet ja nekompetentno o jeziku... U jeku "modernizacije" i "bogaćenja" srpskog jezika najrazličitijim jezičkim "gedžetima", pade mi na pamet genijalna ideja (skromnost mi ispot kuta spava...) da naš jezik osavremenimo - dečijim slengom! Pa stvarno, kad mogu belosvetski "fešnizmi", zašto ne bi mogli i domaći "pelenizmi"... :-)))))

Svako ko je imao kontakt sa pripadnicima date "društvene grupe" (da budem u skladu sa definicijom slenga) zna da su deca stvarno genijalni jezički pregaoci, koji nesebično osmišljavaju najoriginalnija rešenja zarad uprošćavanja različitih "odraslih" jezičkih zavrzlama (sigurna sam da vam je nakon ove rečenice jasno na kakve zavrzlame mislim...) Za razliku od nas "odraslih", kod dece je sve vrlo jednostavno i jasno. Tako, kada dete vidi odlomljeni štap pokraj drveta, sasvim je logično da vam kaže da je "drvo OGRANILO štap". Pa, zar nije... Ili, kada pokraj vas prođu kola Hitne pomoći, dete će vam reći da ste upravo videli "tinuninska kola". Kratko i jasno! Deca su i filozofi, i to napredna vrsta. Pa će vam vrlo jednostavno objasniti da je "sada posle"! Deca su i ozbiljni kulinarski stručnjaci i kritičari pa, ako vam dete jelo nazove "bljakavo", ooooozbiljno razmislite o svojim kulinarskim sposobnostima! Jer, da li biste vi jeli "bljakavo" jelo?!? Misliiiim.... Ali, stvaaaaarno.... A kada glad obuzme dečiji stomak, vrlo se jasno izrazi želja da bi se jela jedna "pileća kokoška". Eto, deca znaju ko je stariji - kokoška ili jaje...

Dete u kostimu djavolčića


Kada padne sneg, sasvim je logično da se zemlja "osnežila", a za Novu godinu se, normalno je, "jelki jelka!" Kada se dva Deda Mraza potuku, jedan mora da "ugine". Nema tu cile-mile i trte-mrte... A kada, ne daj Bože, detetu pokušate da obujete neomiljene cipele, vrlo jasno će vam reći da mu "ne bolite nogu!" Jer, od ružnoće hoće noge da bole... A, hoće, vala i cipele... Pa kada se detetu više ne hoda, staće ispred vas i reći da ga "cipele bole" sa objašnjenjem da taj bol lako prolazi ako ga nosite.

Ujutru, kada dođe vreme za ustajanje, a detetu se baš i ne ustaje, lako će vam reći da ga ne "otpokrivate". A kada mu se "zaglavi mozak" najefikasnija terapija je pomoću "otpušivača". Naaaročito obratite pažnju na "prekidače za pokvarivanje" u vašim domovima, jer mogu imati fatalan efekat. Ukloniti svaki, odmah!!! Kada noću pada kiša, i još uz to grmi, molim vas da oblacima kažete da više "ne lupaju sa neba" jer dete ne može da spava!

Eto, vrlo kratko, jasno, logično i, što je najvažnije, srpsko! :-))))))

Ako imate neke vaše primere, ljubazno zamoljavam da ih pošaljete. Ko zna, možda napravimo "Rečnik dečijih nedoumica"... :-))))))

четвртак, 07. фебруар 2013.