уторак, 24. септембар 2013.

DA LI SU DIJAMANTI VEČNI?

„Men grow cold as girls grow old
And we all lose our charms in the end
But square cut or pear shape these rocks don't lose their shape
Diamonds are a girl's best friend“

Prelepa Merlin Monro nije slučajno pevala da su dijamanti najbolji prijatelji žena jer sve je prolazno, a samo su oni večni. I nije ni slučajno to što ova pesma ne samo što je postala pravi muzički evergrin, već je i najbolji promoter vrednosti najmoćnijeg „kamena“ na svetu. Najtvrđi, najlepši, najvredniji... Uz bilo koju priču o dijamantima uvek neminovno ide i prefiks „naj“. Da li zbog neprevaziđene lepote prelamanja svetlosti i igre boja unutar njegovog „srca“, dijamanti spadaju u one kategorije lepota koje nas vekovima već fasciniraju svojim mističnim svojstvima. Muškarci za njima posežu ne bi li osvojili ženska srca, a žene ih vole jer simbolizuju neprolaznu lepotu i moć.

I, da, dijamanti zasita jesu moćni jer je su neprolazni budući da je u pitanju najtvrđi materijal na svetu, otporan na bilo kakvo habanje. Zbog toga se i kaže da su dijamanti večni. Pa kada se na toj neprolaznosti „naslika“ i magija boja i igra svetlosti i senki i blistavi odsjaji od kojih se zenice oka šire, to čarobno „platno“ pripoveda jedinstvenu priču kojoj nema kraja. Plutarh je nekada davno rekao da „duša zaljubljenog čoveka živi u tuđem telu“. Ima li onda boljeg mesta da se ta zaljubljena duša šćućuri i voli od čarobnog kamena koji blista na ruci? A ako se uz to još doda da su dijamanti i izuzetno retki i sve ih je manje, jer samo 20% iskopanih dijamanata spada u rang takozvanih „gem quality“ dijamanata, onda je posedovanje takvih dijamanata neminovno i znak prestiža.

Dijamanti "gađaju" srce...

O dijamantima se prvi put progovorilo u drevnoj Indiji, 500. godine p.n.e, a naziv koji potiče od grčke reči „adamas“, što znači „neuništiv“, govori nam da je ovaj prelepi kamen od davnina bio simbol večnosti i trajnosti. Vremenom je njegova snaga rasla pa je postao i simbol uspeha, strasti i večne ljubavi. Jer šta bolje može ovekovečiti nečija duboka osećanja, koja sa nekim želimo da podelimo „i u dobru i u zlu, dok nas smrt ne rastavi“, nego simbol lepote koji je večan? Zbog toga su dijamanti sinonim za ljubav i zavetovanje pa je verenički prsten sa dijamantom najmoćniji „afrodizijak“ za tako željeno „Da!“

Iako je nekako uobičajeno da su muškarci ti koji ženama poklanjaju čarobne dijamante, emancipacija žena je promenila redosled nekih stvari pa su žene same sebe počele da vole na ovaj neprolazni način. Verovatno je i već pomenuta himna dijamantima doprinela da se stihovi: „Men grow cold as girls grow old, But square cut or pear shape these rocks don't lose their shape“ pretvore u svojevrsnu životnu filozofiju modernih žena. Zato više nije nikakva retkost da žene same sebi poklanjaju i kupuju nakit od dijamanata kao znak uspeha, prestiža i ljubavi, jer ako sami sebe ne volimo, da li će nas voleti i drugi? A, mora se priznati i da vlasnice ovog svetlucavog blaga zrače nekim posebnim samopouzdanjem koje verovatno dolazi od saznanja da su ga same sebi podarile. Za razliku od skupe garderobe, obuće, tašni i različitih tehnoloških novotarija koje vremenom ipak prolaze, dijamanti imaju vrednost dugotrajnosti koja ne prolazi. A vrednost im samo može rasti, što i jeste slučaj još od 19. veka pa do danas, pa je komad nakita ukrašen dijamantima nešto što se može prenositi sa kolena na koleno a da se vrednost samo uvećava.

I da citiramo na kraju lisicu koja svom Malom princu reče: „Čovek samo srcem dobro vidi. Bitno je očima nevidljivo.“ 

U pravu je, ali kako u životu uvek ima i izuzetaka, dijamanti su definitivno jedan od njih jer jedino oni preko očiju direktno vode u srce...  

среда, 17. јул 2013.

Vreme je da sezona kupanja na bazenima u Nišu i suštinski počne


Ljudi moji, što se ljudima ne da ugoditi...

Sećate se prošle godine i onih nesnosnih vrućina? Kuknjava na sav glas!  

A sada, već par nedelja vreme u Nišu http://www.tt-group.net/vremenska_prognoza/Nis-vremenska-prognoza-10-dana.php  kao da ne odgovara letu.  

Kaže lepo jedna poslovica: "Posle kiše, ide sunce". I bi tako zaista. Sinu i ono posle xyz dana (čitaj meseci), ali 'oćeš vraga, kao da ga opet ni nema! Mislim faktički jeste tu, viđamo se povremeno i ponekad kažemo jedno drugom zdravo, ali da se baš nešto družimo...

Neće nas leto ove godine.... Mnogi su se baš sekirali što je bilo tako loše i hladno vreme kad mu vreme za TAKVO vreme nije, ali ja reko', pa dobro, ko nije zimovao zimus, može ovog leta. I to po znatno povoljnijim uslovima jer je van sezone. Znate ono "first-minute", "last-minute"... E, ovo bi bilo samo i jedino "COLD-minute". Evo najnovije atrakcije za turističke agencije - najprodavaniji aranžmani garant! Patentiram ime, al' užitak u dotičnom "minutu" te vrste, prepuštam drugima rado... 

Nebitno, jeftinije je sto posto.  

Na vreme sam se je raspitivala sve o početku sezone na niškom bazenu Čair, videla da su ga sada baš sredili i dodali nove igračke za decu i sprave za vežbanje za matore (mada, lično mislim da će retko ko na njima na +xyz stepeni da se baš rasteže i zateže, ali neka, bolje da ima, nego da nema). Ali šta ti vredi što je sve lepo sređeno, ali za PINGVINE!!!

Pa me još i drug zavitlavao, znajući koliko volim vodu i da se kupam, pa mi negde početkom juna poslao slike sa bazena (u gornjem delu fotografija koji se obično zove NEBO - nijanse od svetlo do najtamnijesive) sve sa komentarom i pitanjem:" Ponesi kremu za sunčanje. Ali, pazi da odabereš pravi faktor!" 

Da, da, protiv smrzavanja, rekoh... Evo, patentiram i taj "faktor"... 

No, dobro, ljudi moji, nije ovo ni prvi ni poslednji tekst koji će se na ovom svetu baviti čudnim vremenskim prilikama u različitim delovima sveta, i primerima zimovanja u leto i letovanja zimi (jer ko zna, možda od sada krenemo da letujemo od novembra, možda tada počinje sezona a priroda nas još uvek nije lepo obavetila o toj sitnoj promeni), nego da pokušamo mi onda da od ovoga što imamo izvučemo najbolje moguće i uživamo koliko je moguće... Recimo, da nađemo pet razloga zašto posetiti Tursku (osim demonstracija, molim), ili 3 razloga za (ne)obilazak egipatskih atrakcija (osim ne vraćanja para u slučaju istinskog neobilaska istih), i tako to... Razumete već. Parola - snađi se pa smisli i izmisli. 

Pa vam ja zato za kraj prikazujem brend-new-fresh da "frešiji"ne može da bude najnoviji model iz kolekcije leto-zima 2013... :D



Meni je skroz cool ova cevčica jer nagoveštava letnji napitak... Reko' nagoveštava... 

A ja bih da stvarno ne nagovestim, već prizovem i pozovem i primolim više ovo sunce da svrati malo, da se ne stidi, ne mari, nije strašno što se malo obrukalo ove godine, ljudi smo, praštamo..

No, me strah da ako i kada dođe, u svom PUNOM sjaju, neće hteti da ode...

Ako razumete šta mislim... ;) :D




уторак, 19. март 2013.

BABA MARTA - VREMENSKA NEZNASEPROGNOZA

Bože, bože, došlo ovo neko ludo vreme. Ono, istini za volju, u poslednje vreme i nije baš nešto normalno, ali sada ga pretera! Pa, reko' da sednem kao žena sa babom (ups, pardon, greška u startu...), kao žena sa ženom pa da upitam dotičnu gđu Martu šta to ima protiv proleća!?! Zašto ga, bre, mrzi toliko? Mislim, shvatam ja njenu frustraciju, ono, na izdisaju je zime, a nije još ni proleće, što bi rekao moj sin prava "PILEĆA KOKOŠKA"!

Slika različitih prilka na nebu, od sunca, kišnih oblaka, oblaka sa snegom do sunca ponovo
Naručujem jedno sunčano sa oblačkom :)))
Ali, ipak ga pretera! Došlo, bre, dotle da za običan izlazak do grada pakujem"koferče" na točkiće, umesto tašne "naramenice" (ili za damskije dame one večernje "pismo" tašnice). Pa u zavisnosti od situacije iznad glave, na ulici se svlačiš i presvlačiš! Od kratkih rukava, super-extra-strong kabanice, kišobrana "porodično pakovanje" jer te ovaj "singl" ne može da spasi ceđenja ni pod razno, pa sve do ribarskih čizmi (praktične su jer se lako navlače preko sandala, ono kad grune odjednom sa +25 do 0... ma, razumete već...).

I, evo pade meni na pament (skromno-pametnog karaktera) da vam predložim da mi lepo ovoj Babi uplatimo jedan duuuuuži spa tretman da se malo opusti i podmladi uz knjigu "SAMO 1 razlog zbog koga MRZIM proleće", a da nama ostavi sve one druge razloge da ih i mi "mrzimo"! Mislim, da osetimo, bre, u praksi šta to nije ok sa suncem, travicom,. pupoljcima, kaficom u baštici... Ma, saznaćemo več, samo neka ONA ode... ;)))))

foto: http://057.ba

петак, 15. март 2013.

NAUČITE ŠTA ZNAČI ŽIVETI


"Nesvestan život nije vredan da bude proživljen!" - SOKRAT 

ŽIVOT JE ONO ŠTO NAM SE DEŠAVA DOK SMO OBUZETI DRUGIM PLANOVIMA

Čovek skače padobranom u guste oblake ispod
Svaki početak je težak....

 "Jedan čovek lupa na vrata sobe svog sina. 'Čarli, kaže, probudi se! ' 'Neću da ustanem, tata, odgovori mu Čarli. Otac viče: 'Ustaj, moraš u školu! ' 'Neću da idem u školu', kaže Čarli.
Otac ga pita: 'A zašto nećeš? '
'Iz tri razloga, ' kaže Čarli. 'Kao prvo, škola mi je dosadna; drugo, učenici mi se rugaju; a treće, mrzim školu.'
Otac mu onda uzvrati: 'Dobro, sada ću ja tebi reći tri razloga zbog kojih MORAŠ da odeš u školu; kao prvo, to je tvoja dužnost; drugo, jer imaš četrdeset pet godina: a treće, jer si DIREKTOR."


PROBUDITE SE! PROBUDITE SE! ODRASLI STE. NISTE VIŠE MALI DA SAMO SPAVATE. PROBUDITE SE! PRESTANITE DA SE ZABAVLJATE SVOJIM IGRAČKAMA.  

"Ljudi u suštini ne žele da odrastu, ne žele da se promene, ne žele da budu srećni. Kao što mi je neko jednom rekao: "Ne pokušavaj da ih učiniš srećnim, samo ćeš nastradati. Ne pokušavaj da naučiš svinju da peva - samo ćeš straćiti vreme, a svinja će samo da se nervira."

Ali, samo kada nam je dosta da nam je svega dosta otvara se izlaz! 

Citati iz knjige "Buđenje"
Antoni De Melo

foto: http://www.cinemacity.org

среда, 13. март 2013.

MILANSKI EDIKT SHOW ROOM "KONSTANTIN"


Edikt(ed) Naissus Fešn Week
 
Direktno iz milanskog edikta - Naissus look za sezonu proleće-leto 313. godine N.E.
:)))))))))))))



fotografija sandala - Rimljanki - na stopalima muškarca i žene
Hit sezone - "latiNAISke"- done by CERSAĆE
(Ekskluzivna kolekcija, limitid edišn. Do 314. godine)
Čovek u rimskoj uniformi i grupa muškaraca i žena u rimskim odorama
Lični legionar - MUST HAVE ACCESSORY za sezonu proleće-leto 313. godine N.E. 
Grupa mladih ljudi obučena u rimske toge ukrašene cvećem
Mladalački svež dnevni toga-look - done by Flavius Valerius Aurelius Constantinus Augustus

Starije dame u rimskim togama u korpama nose voće
Za dame u zrelijim godinama, svedeniji toga-look  - done by Ave Caesar Morituri te Salutant



 SVAKA SLIČNOST SA REALNOŠĆU JE NEREALNA

Foto: http://www.depo.ba
http://www.zadarskilist.hr
http://regionalni.com


MALDIVI - RAJSKA OSTRVA U "RATAMA"

Pogled na koralna ostrva iz vaduha, prekrivena zelenilom
Maldivi su zaista beg od stvarnosti - prosudite i zašto...
LIČNA KARTA:
Puno ime zemlje: Republika Maldivi
Površina: 298 km2
Populacija: 301 475
Glavni grad: Male
Jezik: divehi, engleski
Vera: sunitski muslimani
Arhipelag Maldivi sastoji se od 1190 malih koralnih ostrva (atola), od kojih je samo 218 naseljeno, i nalazi se u Indijskom okeanu jugozapadno od Indije. Prostire se u dužini od 840 km u dva skoro paralelna niza ostrva, međusobno udaljena 30 km. Mnogi Maldive svrstavaju u čuda sveta zato što se na malom prostoru nalazi jako puno ostrva, pravih turističkih dragulja idealnih za odmor.
Klima je vrela, vlažna i monsunska. Ostva najviše žive od ribarenja, prerade ribe i turizma. Turističke agencije na Maldivima posetioce mame starom pričom o “poslednjem raju na zemlji” i ako raj zamišljate kao hiljade Robinzon Kruso tropskih ostrva sa palmama, čistim plažama i tirkiznim lagunama, onda su Maldivi definitivno mesto za vas. Maldivi su vrlo pouparni među roniocima koji tamo odlaze da uživaju u fantastičnim koralnim grebenovima i bogatstvu podvodnog života.
Koralana ostrva viđena iz vazduha, okružena bistrom vodom
Koralni biseri u okeanu
Ali, Maldivi definitivno nisu mesto za antropologe amatere koji žele odvojeno da putuju i žive sa lokalnim stanovništvom, jer je turizam na Maldivima pažljivo organizovan. Nedostatak obradivog zemljišta dovodi do toga da zemlja mora da uvozi bukvalno sve što je turistima neophodno pa se stoga Maldivi ne mogu baš pohvaliti pristupačnim cenama. Zato vlada Maldiva pravi projekat zasebnih malih plantaža na nenaseljenim ostrvima, daleko od zagađenja i saobraćaja.
Kućica na vodi sa bazenom iz koga se odmah gleda u kristalno bistro tirkizno more
Da li ste za ovakav odmor?
Vlada se takođe trudi da što je moguće više zaštiti tradicionalne muslimanske zajednice od štetnih efekata koje masovni turizam sa sobom nosi. Turistima su tako omogućene kratke organizovane posete lokalnim zajednicama, ali se nakon toga moraju vratiti u turističke centre u kojima su odseli. Ako bi neko poželeo da obiđe i neka ostva koja nisu uključena u turističku ponudu Maldiva, za to mu je neophodan, pre svega, dobar razlog i specijalna dozvola države.
Pretpostavlja se da su prvi doseljenici naselili arhipelag oko 500. godine p.n.e. Po jednoj teoriji, ostrva su već oko 2000. godine p.n.e. bila na raskrsnici važnih pomorskih puteva. Lokalno stanovništvo, pak, veruje da je drevna nacija Redini, koja je obožavala Sunce, bila prva koja je naselila ostrva i da im je ostavila u nasleđe puno verovanja i običaja, uključujući i verovanje u zlog duha “jinnisa”. Redini su otišli sa ostrva oko 500. godine p.n.e., ili su ih asimilovali budisti sa Cejlona i hindusi iz Indije. Pošto je postojao nedostatak građevinskog materijala, svaka sledeća grupa doseljenika zidala je svoje najvažnije građevine na već postojećim, što je dovelo do toga da je većina džamija na Maldivima okrenuto ka suncu, a ne ka Meki. Najstariji zapisi o Maldivima potiču iz 2. veka n.e. kada su trgovci iz Azije svraćali na arhipelag tokom svojih putovanja na Daleki istok. Maldivi su tada bili poznati kao “Otoci para” jer su tamo prikupljane velike količine školjki, tadašnje monete.
Romantično postavljen sto za večeru sa svećama, koji je odmah pokraj prelepe bistre vode
Ko je za romatičnu večeru u dvoje?
Ostrvo sa kućicama na vodi viđeno iz vazduha
Birajte kućicu... :)
Prelazak na islam, 1153. godine, predstavlja prekretnicu u istoriji Maldiva. Prema legendi, morski “jinni” po imenu Rannamaari zahtevao je da mu lokalno stanovništvo svake godine žrtvuje po jednu devicu. Pošto je takva vrsta žrtve teško padala seljacima, Abu Al Barakat, Arapin iz Severne Afrike, odlučio je da zameni devojku i prevari demona. Uspeo je da ga odobrovolji čitajući mu citate iz Kurana. Barakat je kasnije postao prvi sultan Maldiva.
U 16. veku na Maldive su došli Portugalci. Željni što većeg kolača profitabilne trgovačke rute u Indijskom okeanu, izdejstvovali su dozvolu da izgrade utvrđenje u Maleu, ali nije prošlo puno vremena do trenutka kada su od Maldiva poželeli mnogo, mnogo više. 1558. godine kapetan Andreas Andre poveo je Portugalce u invaziju i tada je ubijen sultan Ali VI. Andre je vladao Maldivima sledećih 15 godina. 1573. godine Muhamed Takurufan organizovao je pobunu protiv Portugalaca, pa se njihova okupacija ostrva neslavno završila.
U 17. veku Maldivi su došli pod zaštitu Holanđana, a zatim i Britanaca, ali još uvek nisu postali kolonija. Godine 1860. trgovci iz Bombaja podigli su svoja skladišta i prodavnice u Maleu i ubrzo su dobili potpuni monopol na tgovinu. Sultan Muhamed Mueenuddin II, umoran od njihove ekonomske dominacije, potpisao je ugovor sa Britancima 1867. godine koji je garantovao punu nezavisnost ostrva. 1932. godine napisan je prvi ustav Maldiva po kome je bilo predviđeno da sultanat postane izborna, a ne nasledna pozicija. Kasnije su Maldivi postali britanski protektorat i dozvolili su Britancima da na ostrvima podignu svoje objekte. Godine 1953. ukinut je sultanat i uvedena je republika čiji je prvi predsednik bio Amin Didi. Za manje od godinu dana Didi je bio zbačen sa svog položaja i sultanat je ponovo ustanovljen, a za 94. sultana Maldiva izabran je Muhamed Faridi Didi.
Uzbudljiva istorija Maldiva i bune protiv Britanske dominacije trajale su sve do 1965. godine, kada je Britanija priznala punu nezavisnost ostrva. Nakon referenduma 1968. godine, sultanat je ponovo ukinut i proklamovana je nova republika sa Ibrahimom Nasirom na čelu.
Za poslednje godine karakteristična je modernizacija zemlje i brz ekonomski razvoj. Na razvoj zemlje najviše utiču turizam i ribarska industrija. U isto vreme, zemlja je pod jakim pritiscima sa jedne strane međunarodne zajednice koja zahteva veći stepen demokratičnosti, a sa druge strane muslimanskih zajednica koje zahtevaju vraćanje tradicionalnog muslimanskog načina života. Veliki problem sa kojim se Maldivi suočavaju danas jeste stvaranje balansa između turizma i očuvanja prirodne sredine, jer su Maldivi trenutno jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija na svetu.


PREUZETO SA: BILJANA LUKOVIC WORDPRESS BLOG

foto: multiformis.com
eglobaltravelmedia.com.au
multiformis.com
politika.rs

уторак, 12. март 2013.

Svaki početak je težak - razvod na srpski način


I tako, pijem ja kafu jednog dana, kada mi za sto sede školska! Nismo se videle baš dugo pa priča za pričom, kafica za kaficom pa poče i prava priča... Ispriča je ona meni, a ja ću, evo, sada vama... Htela je, draga moja, da bude baš ovako sročena, lična, kaže, mnogo joj znači da se čuje. Pa dobro, rekoh, ako ti tako kažeš, nek ti bude... Možda vam se i dopadne. A možda vas i poduči... Ne znam, nisam vam ja kompetentna... Samo prenosim...

I poče ona priču ovako...

"Da, draga moja, svaki je početak težak,. Ali, evo, ja počeh. Jer, to je suština. Početi, ma koliko se činilo nemogućim. A moj je krenuo ironično, dan pre mog rođendana, mada nisam bila svesna toga. Još mi odzvanja ta rečenica. „NE ZNAM DA LI SAM TO HTEO!“ Tipično muški zrelo, posle godina bačenih uludo, kada se krunišu novim životom. Pravi trenutak za preispitivanje ličnih životnih planova! Svaka šestomesečna beba to razume. Zato muževi i postaju bivši, a onaj prilepak u vidu druge NN ženske persone ne zavređuje tu puno pomena. No, nemam nameru da puno jadikujem, jer hoću da ti pričam ovo na drugačiji način. Sve to, draga moja, treba okrenuti na ružičasto, jer je to prava pobeda. Ostati normalan i nasmejan i kada te lome do iznemoglosti. Iz inata, baš!

Ja odmah u startu napravih par kardinalnih grešaka, što i nije tako loša varijanta jer brzo izgustiraš nekoliko glupih predrasuda, pa shvatiš koliko nisi iz te priče. I onda kreneš po svome, u suprotnom pravcu! Na vreme. Zato ti i pričam, draga moja, da te neukusne soseve u koje nas ubacuju začiniš po svome. Priznajem da je moje iskustvo skromno, ali obrazac se brzo izvuče. Na žalost.   
 
Pa, da se vratim na svoj početak "avanture". Puklo je to kod mene brzo, iako je pucalo dugo. U stvari, od samog početka nije valjalo, ali prokletstvo je ženskog roda što gleda, a ne vidi (pre bih rekla ne želi da vidi). A kada sam progledala konačno, stomak već bio poveliki. Sve se nadaš nekako da će biti bolje sutra, ništa nije savršeno na ovom svetu pa nije ni on, PROMENIĆE SE (ma majke mi od najbolje školske moje sestre iz trećeg osnovne, treća klupa do zida, što je u prvom tromesečju petog otpalila za Australiju!). Neće, draga moja, oni to NE UMEJU! Takvi su kakve ih zatekneš, kozmetičke promene su moguće, ali na nivou teorije. Zato te stvarno molim da jednom za svagda obrišeš iz životne agende plan pod nazivom: „Nije baš nešto, ali ću ga JA doraditi po svome“. Mislim da se kotira prilično visoko, pa to uzalud utrošeno vreme bez rezultata bolje da posvetiš uzgajanju cveća ili meditaciji, ako baš ništa kretivnije za sebe ne umeš. 

Bilo je stvarno teško. Ali, da je baš bilo za toliku kuknjavu i valjanje po blatu, vala nije! Baš sam ga preterala bila skroz. To je prva pouka koju želim da ti kažem. Jeste teško, ali kraj nije, život ti pruža  novu šansu, draga moja, da ispraviš počinjene greške i preuzmeš kontrolu. Jer mi smo jači pol, zapamti to! Nije strašno ako se malo slomiš, samo praznoglavci kao moj bivši mogu izbanalisati knjiški emocije drugoga pa reći hladno: „Čemu ta dramatizacija, snađi se! Da si ti meni uradila ovo, ja bih bio sto puta jači!“ (pa zatvori vrata za sobom i ode u novi život bez obaveza). Pazi, Boga ti, Makijavelijeve filozofije u kombinaciji sa Ničeovim natčovekom! Bilo bi to baš tako na početku, a kada bi ga život nagazio kasnije, ne bih rekla da ne bi bilo cike i vriske. Kao što je i vrištao jedno veče kada je, po sopstvenom shvatanju, prinudno morao da provede vreme sa svojim detetom, a u društvu svoje ženske pratilje (obrati pažnju, imao je pomoć!), pa nije znao kako da smiri bebu koja je plakala šest sati, ako sam ga dobro razumela kroz slušalicu u pauzama nesnosne panike koja je potresala njegov muževni glas. A dete je samo bilo gladno... Meni se takav incident nije desio, iako sam bila sama, a bih optužena da sam nesposobna, slaba, degen i još po nešto gadno, samo zato što se slomih na komade kada pogledah u oči samoći. Nisu to lepe oči, ali nisu ni tako mračne kako na prvi pogled deluju. To ti je onaj princip da nisi ni svesna koliko možeš dok te život ne natera. E, tada pravi junaci na megdan izlaze! Ja pokupih svoje komadiće, prilepih i skrpih, za to moram da zahvalim svom anđelu koji me natera da se saberem i dade mi snage da se suočim sa životom kako mu dolikuje. 

Crtež muža i žene okrenutih leđima između kojih se crtež cepa


Nisam ponosna na par meseci ludila u kome sam bila, sama sam ga zamutila, ali ne možeš znati, niti videti sebe u pravom svetlu ako ne dotakneš dno. Nije ni to tako loše, upoznati sebe mnogo je moćna stvar, a još je moćnije kada preko noći odrasteš i konačno shvatiš ko si i šta želiš. Pa se na tom dnu uspraviš i kreneš ka vrhu. Jer sa dna, put je jednosmeran. Princip davljenika koji se hvata za slamku u našem slučaju nije poželjan. Ako je ta slamka baš bilo šta, onda je bolje potonuti. Veruj mi na reč, probala. Kada potoneš i umiriš se, isplivaćeš sigurno, a što se više koprcaš... Znaš već šta sledi. 

Neću ja štediti sebe, svaka veza je u dvoje, svaki problem takođe. Ne može samo jedna strana biti negativna. Moje je što sam pogrešnog čoveka odabrala. Mnogo me je iscrpio, iako to naoko tako nije delovalo. Bivši bi sada pozeleneo od besa i odmah ispucao kontraargumente o količini para utrošenih na mene. Ne može to da dopre do mozga ograničenog bojom novca. Uz njega sam se pretvorila u najobičniju pihtiju, mrca bez duše i volje, jer mom temperamentu i energiji racionalna hladnoća ne leži. To je moj bivši, životni digitron, kolko mu ko dođe sistem. Fiskalni račun obavezno dobijaš na kraju. Ja sam malko drugačija. 

Ostala sam sama sa bebom bez pomoći. Preseljenje u rodni grad nije dolazilo u obzir, imala sam posao i već neki kakav-takav život, prijatelje i navike.  Formalno smo se razveli par meseci nakon pravog rastanka, kada je samo pokupio stvari, okrenuo se i otišao. Agonija do konačnog stavljanja ključa u bravu trajala je malo više od mesec dana. On je sve to jako jednostavno objasnio pa ću ga citirati: pukao je psihički, ne može da podnese sav taj pritisak, ne zna da li je sve to hteo, njegov život mora na prvo mesto, pa sve drugo iza, pa i dete, neće detetu ništa faliti ako se roditelji razvedu jer je najbitnije da je tata srećan i zadovoljan... I, naravno, na kraju se stereotipski pomoli i neka kao slučajna, nebitna ženska osoba. Mlađa, naravno, mada svaka je bolja i kvalitenija od skorašnje porodilje sa podočnjacima do zemlje, živaca išmirglanih detinjim plačem i linije ko stvorene za ljubitelje punijih.

I tako ja ostadoh sama i uplašena. Žao mi je što sam sebi dozvolila da se toliko uplašim samoće, da sam bila spremna na svakakve gluposti samo da se za nešto zakačim. E, tada se obično desi suprotno - otkačiš! Tako u njegovim očima ispadoh ja slabić, ironično skroz kada se ima u vidu činjenica da je on svoje dete ostavio na račun sopstvene sujete i sebičnosti. A meni sve tako nesposobnoj (kako me je stručno procenio) ostavio voljeno mu dete da ga čuvam i pazim dok je on na službenom putu moderno nazvanom „momak sam, tim se dičim!“ Nešto u toj priči baš ne štima. Kako jednoj nesposobnoj osobi prepustiti tako veliku odgovornost kao što je podizanje deteta, koje, opet da ga citiram, nije ostavio. Dobro, hajde da ne cepidlačim, samo je otišao i malo nas zaboravio. 
Uskoro je on odlučio da mu se ne mili da bude podstanar pa je brzo pronašao razlog da nas otkači, a meni opet ponovi silovito: „Snađi se...“ I ja se snađoh, jednog vrelog avgustovskog dana, sa bebom u naručju, koja je dan kasnije napunila 14 meseci. Konačno dođosmo kući...

I tako, priznajem da sam sama sebe dovela u, blago rečeno, neprijatnu situaciju, ali me to ipak ne diskredituje da ne bih progovorila o onom naopakom što se na ovim prostorima nekako genetski prenosi, a država još malo potpomogne, da se ne zameri tradiciji."

Eh, draga moja, rekoh joj ja na kraju priče, teško je to... Stvarno jeste. Ne znaš ni šta da kažeš... Ali život, valjda ide dalje... I ode ona, nadam se u bolji... Bar joj ga ja od sveg srca želim! 

SVAKA SLIČNOST SA REALNOŠĆU JE NEREALNA  

foto: http://www.telegraf.rs

четвртак, 07. март 2013.

10 NAJEFIKASNIJIH NAČINA BUĐENJA

Miš iznad mačke koja spava drži balon i iglu i sprema je za buđenje
Mislim da je vreme za... BEEEŽIIII!!!!

Imate problem da probudite svoje ukućane? Malo su lenji ujutru ili previše vole da spavaju? Ne znate kako da se izborite sa stresom?

.....................................................................

EVO REŠENJA!!!!



POGLEDAJTE KOMPLIACIJU NAJGORIH NAČINA DA NEKOME PREKINETE SAN PA SAMI PRONAĐITE ODGOVARAJUĆI ZA VAŠ "PROBLEM".... :))))))))


понедељак, 04. март 2013.

KAKO SE KALI RASPUŠTENICA



           Eh, kako. Pa kao čelik, kao čovek... Ma, udri, bre, nemilosrdno! Očigledno je da sam ja malko besna. Mislim i sa razlogom. Ali, nije to više pitanje pogrešnog izbora u životu. Ne možeš da znaš sve. Nisu ljudi badava o nekom džaku soli trabunjali. Pa istrabunjah i ja negde na trećini tog džaka da se ljudski lik ukaže potpuno tek kada pravi život krene. To ne važi samo za mog bivšeg, već i za mene. A, budući da novi džak započeh sada sama, rešila sam da ga ručkam slatko. Da bes svoj skuvam baš lepo, još lepše serviram, pa u đubre! Nije to za mene. Ali, da bih do te kante došla konačno i sebe rehabilitovala potpuno, moram još malo po njemu da čačkam. 

Od kada je sveta i čoveka (mada po neki greškom sa drveta pade), deca se samo na jedan način prave i rađaju. U tom činu dvoje ravnopravno gene nove slažu, pa ako je tako, ko onda jednome od njih dade pravo da dete svoje ostavi ovako? Nije to pitanje razvoda, dvoje ne može više zajedno i tačka. Ali, na dete se tačka ne može i NE SME staviti. Kakav je, bre, to roditelj, gde će mu duša, da ljubav prema sopstvenoj krvi nema! Javiće se ona jednog dana možda, kada umesto dupeta glava proradi! A do tada, lipši magarče. A kad kosti svoje ostaviš na putu, pojaviće se i tata oreolom anđeoskim obasjan, da sinu priznanicama pokaže sa koliko nula piše se ta ljubav. Tad lešinu svežu nogom niz liticu, da se brže sa ivice svali. Ako pravde ima, neće lažne reči i suze pokajnice istinu drugačiju da skroje. U ovo ću da verujem jako! Ali ću, naučena sada, i pravdu u rukama čvrsto da držim. Pravda vam se, drage moje, drugačije ISTINA zove, prigrlite je pažljivo pa će i budućnost svetla da nam bude. 

Muškarac i žena stoje na razdvojenim stenama i majka baca dete ka ocu kao loptu
Deca nisu igračke...
 
Znam ja, drage moje, da vas ta budućnost plaši jako. I mene je dugo izjedala ta sumnja da će trud moj uzaludan biti i nestati u novčaniku tuđem punom. Ali shvatih da od tih misli dete svoje ne gledam dovoljno nežno, pogled mi se muti, a to je greh veliki. Ja za njega živim, daću mu sve što mogu jer je on deo mene i zauvek će to biti. A rizika u životu je svuda, i da saksija padne nam sa neba, pa i bivši jednog dana. To našoj deci ne sme ni jedan osmeh da uskrati sa usana naših, jer je baš taj osmeh ono što se parama kupiti ne može...  

Moj bivši je, blago rečeno, besan na mene. Ja bih pre rekla da me patološki mrzi. Zašto, više stvarno ne znam. A i ne zanima me. Jedino ne mogu nikako da shvatim da uporno ne vidi da tu mržnju prema meni prenosi na svoje dete. Jer ga on ne viđa i zbog toga što se meni inati, neće da me vidi, šta li... Ko da ja njega baš hoću... Pakleni je plan on smislio, ali sam ga prozrela ja na vreme. Naime, moj bivši je isplanirao uredno da sinu našem jednog dana objasni da mu je majka bila tooooliko užasna, da on nikako nije mogao da mu priđe od grdobe njene. A kopao je i rukama i nogama. Da sam na negovom mestu, ne bih se baš klela, čak ni u extra skupe zimske gume za novog četvorotočkaša. Jedino još nisam „provalila“ kako će mu objasniti što ga je onda takvoj nakazi prepustio na milost i nemilost. To se sudski valjda zove najbolji interes za dete. Da li vama ovo zvuči malo nelogično, meni da, ali ja nisam merodavna jer se sve nešto kopitim i ritam...  

Pa ću tako kopitom ponovo o zemlju da i ovo kažem. Besna sam zato što sam prevarena kao čovek! Prevario me je da je sposoban da bude muž i otac, a onda shvatio da baš i ne može. Da ga citiram: „Mislio sam da mogu!“ U teorijama sve može, ali praksa je nemilosrdna. E, zbog toga se ja osećam prevarenom. I patim jer već vidim da mi dete raste u porodici sa jednim upražnjenim mestom. Jer ja sam htela za svoje dete onu pravu! Popunjenu skroz. Ipak, bez obzira na sve, ja sam iskreni pristalica teroije „bolje dobar razvod, nego loš brak“. Trpeti nesreću zbog dece uvod je u katastrofu. Jer deca sve vide, sve osećaju, pa se to jednoga dana na njima i pokaže. 

Zbog toga ću se sada obratiti muškarcima (pre svega onima što sliče mom bivšem, teoretičarima-karijeristima), ako neki ovo bude hteo da pročita. Drage moje samo fizički jače polovine, razmislite dobro pre nego što se u kolo uhvatite. U krajnjem slučaju, jeftinije je. Nije porodica igračka, a o detetu da i ne pričam. Obraćam se vama jer, statistički gledano, vi nekako najviše pucate po šavovima. Znam ja dobro da je nemoguće sve predvideti, a o onome da se planira puno uvek se slatko nasmejem. Kao i Bog, verovatno, kada nam planove kvari. Ali, bar probajte. A ako stvarno ne ide više, ako spoznate da vam neka druga osoba mozaik duše popunjava jer i to je sastavni deo života, onda da vam kažem sledeće. Ženu možete da ostavite, ali majku svog deteta NE SMETE! Jer, žena je ljubavnica (da ga na vašem jeziku kažem), a majka je svetinja. Kakva god da je, šta god vam tako strašno uradila, morate joj poštovanje dati jer vam decu čuva. Ako čuva, jer i žena čudnih ima. Sa njom morate ostati i kad sa njom niste, jer to je prava zajednica zbog dece. Test zrelosti. Ne inatite se jedno drugom, jer vam deca zbog toga ispašataju, a nisu sama na ovaj svet došla, već se vašom voljom rodiše. Pa onda odgovornost za njih i preuzmite! Razmislite malo o tome. Ajde i ja da ga udarim po toj savesti, ako je ima!

I šta sad u naravoučenije? Opet je lako. Svog dragana bivšeg pod hitno iz srca van! Ja sam to odmah presekla. Iš, napolje, bre! A, tu si se sakrio pa kutiš da iz kuta tog iskočiš na prepad. E, nećeš, vala. Našla sam te pa napolje! Napolje, napolje iz moje duše zauvek. Pa vratima jako TRASSSS. Da odjekne. To vam je početak kaljenja. Kada to uspete da uradite, onda je sve drugo mnogo lakše. Jer, kada već sve ovo mora da nas snađe, zamislite još da se i sa nekim emocijama nežnim u duši borimo. Kada ih vidimo, da nam sećanja fina navale. Pa suzice na okice, vrati mi se, vrati, dragane jedini. Ma nemoj, e baš da ne bude. Voleli bi oni to, ali jednom pamet u glavu mora da stane! 

Drage moje, ovo je direktno povezano sa pitanjem naših odnosa kao dvoje što decu imaju. Deca će nas zauvek povezivati, a to je bogatstvo što cene nema. Život novi, čudo, što stvorismo da sebe nastavimo i kada nas ne bude više. Zbog njih bi međusobno poštovanje trebalo da ostane, ali se to, nažalost, često ne dešava. Ja mislim upravo zbog nepotrebnih, sažvakanih emocija. Ja sam ih ispovratila svom bivšem, ma ič ga ne ljubim više, pa zato sada spokojno mogu reći da bih volela da pokaže malo zrelosti pa da do poštovanja zajedno dođemo za dobro našeg deteta. Da se i on oslobodi tog besa, mržnje, šta god da je...

Dakle, isterajte to napolje što pre, pa pali napred „čisto“ bez tog tega što te u prošlost vuče. Jer, svaka raspuštenica mora postati emotivno samosvesno biće. Da se iskali. To je jako bitno za njeno zdravlje i opstanak. U suprotnom, izumiranje preti ozbiljno!!!
A ja sad haltere na sebe oblačim, samo za moje oči, pa damski u kuhinjicu i bes u kanticu, a onda sebi nešto lepo da spremim. Štiklicama po kuvaru da šetam i krem-snove umutim sa šlagom. Brine me samo da mi štikle nisu dovoljno visoke za snove što mutim...

SVAKA SLIČNOST SA REALNOŠĆU JE NEREALNA...

fotografija: http://vukajlija.com