Do you speak TRAČARSKI?

“TEBI DA KAŽEM PA DA ZNA CELA ULICA! KAD NAUČIŠ DA ĆUTIŠ, TAD ĆU DA TI KAŽEM!” Ilija Čvorović, "Balkanski špijun"                                                                                

                                                                                                                 

Eto mene, eto vas, rat muškarcima! Ako mislite da se šalim, varate se. Ovo više ovako ne može. Pa oni nam ugrožavaju osnovna prava – prava na RAZGOVOR I TRAČ!!! Eto, pre neki dan sedim ja sa svojom drugaricom i ona mi kaže: “Jao, da li si čula da je onaj M… ostavio D…. zbog one V….?” Ja se, naravno, sva pretvorim u uvo ne bih li saznala sve pojedinosti u vezi ovog vrlo interesantnog slučaja, kad u sobu uđe moja “jača” polovina i, videvši nas kako razgovaramo, zakoluta očima i izađe. Bilo je to negde oko 13h. Otišla sam da nam skuvam kafu kako bi nam razgovor bio što prijatniji. Nakon što smo zaista temeljno razradile ovaj problem, prešle smo na novi – bivši dečko. Zamislite, njen bivši startuje njenu koleginicu sa posla! To je, već zaista ozbiljna tema koju treba detaljno obraditi, a za to je potrebna dodatna energija u vidu nove kafice. Odem ja da je skuvam, kad me on zgranuto zapita: “Još jedna kafa? Pa, to vam je treća! I o čemu toliko razgovarate već tri sata?!” Svašta! Kakvo glupo pitanje. Naravno da ga nisam udostojila odgovora jer glupa pitanja ne zaslužuju odgovor.

Nego, da se vratimo mi na problem zvan bivši dečko. Lepo ja nju saslušam, posavetujem je šta da radi i sva zadovoljna što sam odlično odradila svoj posao, ponudim joj da popijemo još po jednu kaficu za kraj. “Pa, ne mogu da verujem! Još jedna kafa?!! Sada je već 17h, a mi još nismo ni ručali. Daj, reci mi šta je to toliko važno da zaslužuje toliku raspravu?” E, tu sam izgubila strpljenje i rekla mu da nas više ne ometa jer raspravljamo o veoma bitnim pitanjima (zaboravila sam da vam kažem da je jedno hiljadu puta ulazio u sobu, kolutao očima i uzdisao svaki put). On je samo odmahnuo rukom i rekao da smo stvarno nemoguće jer trošimo vreme na gluposti. Zamislite, molim vas, taj bezobrazluk. Za njega su naša životno bitna pitanja gluposti!!! To što je neka rospija otela dečka drugarici ili šta je u trendu ove jeseni za njega su gluposti!!! I još mi kaže: “Ne mogu da vas shvatim. U stanju ste da mlatite praznu slamu po celi dan, umesto da radite nešto korisno. Vi, stvarno, niste zdrave!” Tu je onda, naravno, morao da spomene i telefon i duge telefonske razgovore... Zamislite vi to, on da kaže da MI nismo zdrave!!? Pa ako je neko zdrav, onda su to sigurno žene. Naučno je dokazano da osobe koje u sebi zadržavaju emocije, guše ih i kriju, na kraju sigurno oboljevaju od neke opake bolesti. Jednoj normalnoj ženi to sigurno ne može da se desi jer ona sve što vidi, čuje i oseća odmah prenosi dalje i na taj način se oslobađa eventualne negativne energije koja bi mogla da joj ugrozi zdravlje. (!)

Psssssssttttttt.....

Sa muškarcima je stvar drugačija. Oni se uglavnom trude da sve što vide, na neki način i ne vide, a proces prenošenja informacija kod njih je definitivno slabo razvijena disciplina. Tako se oni izlažu ozbiljnom riziku da obole od neke opake bolesti. Takođe, možemo reći da su žene i mnogo inteligentnije jer im je stepen radoznalosti (pogotovu za tuđe probleme) na zavidnom nivou, dok je kod muškaraca radoznalost na nivou kišne gliste! Njihova radoznalost je površna i vezana je isključivo za praktične, životne stvari poput: kursa dinara, cena, fudbala... Mi, pak, svim problemima prilazimo krajnje ozbiljno, analitički, pa će naša informacija vezana npr. za fudbal, pored podataka ko je pobedio u kojoj utakmici, sadržati i informacije koji fudbaler se skoro razveo, sa kojom je manekenkom u vezi itd... Za razliku od nas, muškarci jako slabo određuju šta je bitno a šta ne. Tako je od svog dragog najbitnije stvari saznajem tek na kraju, tako što mu bukvalno “izvlačim” reči iz usta. On nikako ne shvata da informaciju sa makar najmanjim elementom trača MORA da stavi na prvo mesto. Takođe, njemu nikada, ali NIKADA nije palo na pamet da sazna neke interesantne pojedinosti iz nečijeg života. Za njega su to, zamislite, nebitne stvari. Za mene, a verujem i za vas, to je potpuno neshvatljivo ponašanje. Pa, šta može biti bitnije i interesantnije od tuđih problema i briga?!!

Nego da se vratimo na problem ženske uzaludnosti. Znam da vam teško pada da čitate sve ove stvari jer se mi jako dobro razumemo, ali ovo je neophodno uraditi da bi ONI shvatili da nama nije nimalo lako. Jeste, nije nam lako jer je tračarenje, zapravo, jedan jako težak zanat. Od jedne sitnice treba napraviti celu priču, istražiti sve pojedinosti u vezi određenog slučaja, napraviti dobre kontakte za dostavu i proveru informacija… Ma, treba razviti celu malu obaveštajnu službu koja mora biti aktivna i noć i dan.

Eto, pa neka kažu da nam je lako. Ali, mi se, ipak, dobrovoljno žrtvujemo za dobrobit okoline i žrtvovaćemo se i dalje. Jedino što tražimo jeste malo više informacija i razumevanja za taj jako složen proces koji zahteva puno truda i vremena. Dakle, na kraju možemo slobodno zaključiti da je tračarenje teška, ozbiljna i krajnje korisna disciplina koja zahteva maksimalno ozbiljan pristup problemu, ali koja nam čuva i psihičko i fizičko zdravlje i razvija istraživački duh. I zato, žene, SAMO NAPRED!!!  

NOVI BAJ D USPUT TEKST: 
NE "ČARDŽUJ" MI "KASTEMERA" I NE "PRINTAJ" "FOLOVERA"