NEREALNO REALNO

RELITY ŠOU PROGRAMI - NAJPOPULARNIJE GLUPOSTI MODERNOG DOBA ILI ODLIČAN BIZNIS?

Biti na pravom mestu u pravo vreme često se smatra ključem uspeha. Ali, PLANIRANJE da se bude na pravom mestu u pravo vreme je više od uspeha - to je biznis. Po mom sudu, odličan obrazac za tako nešto može se izvući iz pomalo neobičnog primera - reality šou programa. Svi smo svesni postojanja velikog broja ovakvih programa i njihove enormne popularnosti, kako na stranim, tako i na domaćim televizijama, pa bi se čak moglo zaključiti da moderan čovek ne živi dovoljno sopstveni život ako ima toliku potrebu da zaviruje u tuđi.

Ali, zbog čega je to tako? Da li zbog praznine u sopstvenim životima ili je voajerizam karakterističan za ljude uopšte? Nešto poput "zabranjenog voća"? Lečenja kopleksa tuđim? Prvu kategoriju čine programi "zatvorenog tipa", kako ih ja zovem, jer su učesnici uokvireni jednim prostorom sa istim ljudima duži vremenski period. Poznati su mnogi od kojih su neki i kod nas imali veliku popularnost. Ne bih da imenujem, naročito ne one "životinjske" što se baviše poljoprivrednim boljitkom zemlje... Broj "slavnih" koje su takve emisije iznedrile (bez ikakvog razloga) je stvarno fascinantan.

Drugu kategoriju, koja nije zastupljena kod nas (još uvek, sa jednim nesrećnim izuzetkom) predstavljaju, po mom definisanju (da upotrebim savremenu terminologiju srpskog jezika) "SELEBRITI" reality programi. Hteli ne hteli, sigurna sam da ste čuli za neku Kardašijan porodicu čiji su članovi postali enormno bogati zahvaljujući.... pa.... SELEBRITIJU! Moram priznati da ne potcenjujem ovu vrstu marketinga jer ga smatram genijalnim budući da se zasniva na spoznaji savremene ljudske potrebe da se identifikuje sa (od rođenja) bogatim, lepim, uspešnim, savršenim, zgodnim, izvajanim.... sve samim imperativima modernog društva. Možda zbog toga što su u praksi svi oni diskutabilni i ne baš toooooliko realni... Pa ih je lakše proživljavati sanjarenjem uz npr. ekran-večeru sa relity selebritijem? No, šta od toga imaju sanjarai, a šta "snovi"? Pa jasno je: prvi lepršaju na krilima luksuza, do špice, a drugi odlepršaju na krilima privatnih aviona nakon nje... Možda rogobatno sklepana metafora, ali mislim da razumete šta hoću da kažem. Ovo se, naravno, odnosi samo na strane selebritije. O domaćim nemam komentar.

Додајте натпис

Ipak, poslednja, treća kategorija reality programa, privlači moju najveću pažnju. Ja je zovem "skandal-bljuvo-stvarnost". U ovu kategoriju svrstavam programe u kojima se ljudi beskompromisno blamiraju, iznoseći najgadnije detalje iz sopstvenih života. Uživo, u emisijama, pred publikom, utrkujući se ko će više da šokira, prizna, popljuje. Tuče, psovke, vređanja, prizemno-banalna "suđenja" o kojekakvim "problemima", sve je to zapljusnulo naše TV ekrane i širi se kao zaraza. Da ne bude zabune, nismo mi to izmislili, daleko od toga. Došlo je to kod nas kao trend globalizacije, prilično zakasnele i pogrešno interpretirane jer mi se čini da nekako najviše globalizujemo njeno dno...

Da ne zaboravim novopokrenute skandalozne programe tzv. "špijunskog" karaktera u kojima se kbj. razotkrivaju prevare. Nemontirano-montirane, uvreda za zdrav razum i mozak sa bar malo IQ-a.
Elem, nije sporno da je daljinac majka medijske demokratije (iako je off dugme najpoželjnije), ali mnoge od tih budalaština emituju se u terminima kada su deca aktivna pa to mogu i da vide. A čak i da ne gledaju, ukoliko se roditelji time "hrane", mrvice će sigurno dospeti i do dece.

Da ne bude sve tako crno, postoje i programi koji u sebi imaju dozu pozetivnog, takmičarskog, zasnovani na kvalitetu učesnika. Pre svega mislim na programe u kojima se mladi takmiče. Ipak, ono što mi je sporno jeste doza tenzije i stresa koja se tim mladim ljudima nameće iz nedelje u nedelju da mi se prosto čini da im vidim sede na ekranu... Znate ono: "I, pobednik je.... I pobednik je.... I, pobednik jeeeeeeee...............", dok deca kao na streljanju čekaju da ih pogodi taj "metak" sreće. Nemam ništa protiv borbe pravih talenata u bilo kojoj oblasti, štaviše drago mi je da se u nekim slučajevima kvalitet zaista prepoznaje, ali mi je ipak sporno to što te mlade ljude toliko izmuče stresom da gotovo možete čuti kako im srce lupa i samo čekate ko će i kada da se onesvesti. Tačno je da je moderno društvo jako surovo i da smo daleko od onih divnih radnih vremena naših roditelja od 07-15h SHARP, ni minut gore, a više njih dole, ali ipak smatram da mlade ljude ne treba spremati za životnu borbu na taj način. Pogotovu zbog toga što na njihov račun raste rejting i keš-inkam tv stanicama.

Kraj

NOVI BAJ D USPUT TEKST:
PENZIONERSKI BLUZ - najnoviji društveni "žanr"