Приказивање постова са ознаком baj d vej. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком baj d vej. Прикажи све постове

уторак, 19. март 2013.

BABA MARTA - VREMENSKA NEZNASEPROGNOZA

Bože, bože, došlo ovo neko ludo vreme. Ono, istini za volju, u poslednje vreme i nije baš nešto normalno, ali sada ga pretera! Pa, reko' da sednem kao žena sa babom (ups, pardon, greška u startu...), kao žena sa ženom pa da upitam dotičnu gđu Martu šta to ima protiv proleća!?! Zašto ga, bre, mrzi toliko? Mislim, shvatam ja njenu frustraciju, ono, na izdisaju je zime, a nije još ni proleće, što bi rekao moj sin prava "PILEĆA KOKOŠKA"!

Slika različitih prilka na nebu, od sunca, kišnih oblaka, oblaka sa snegom do sunca ponovo
Naručujem jedno sunčano sa oblačkom :)))
Ali, ipak ga pretera! Došlo, bre, dotle da za običan izlazak do grada pakujem"koferče" na točkiće, umesto tašne "naramenice" (ili za damskije dame one večernje "pismo" tašnice). Pa u zavisnosti od situacije iznad glave, na ulici se svlačiš i presvlačiš! Od kratkih rukava, super-extra-strong kabanice, kišobrana "porodično pakovanje" jer te ovaj "singl" ne može da spasi ceđenja ni pod razno, pa sve do ribarskih čizmi (praktične su jer se lako navlače preko sandala, ono kad grune odjednom sa +25 do 0... ma, razumete već...).

I, evo pade meni na pament (skromno-pametnog karaktera) da vam predložim da mi lepo ovoj Babi uplatimo jedan duuuuuži spa tretman da se malo opusti i podmladi uz knjigu "SAMO 1 razlog zbog koga MRZIM proleće", a da nama ostavi sve one druge razloge da ih i mi "mrzimo"! Mislim, da osetimo, bre, u praksi šta to nije ok sa suncem, travicom,. pupoljcima, kaficom u baštici... Ma, saznaćemo več, samo neka ONA ode... ;)))))

foto: http://057.ba

уторак, 12. март 2013.

Svaki početak je težak - razvod na srpski način


I tako, pijem ja kafu jednog dana, kada mi za sto sede školska! Nismo se videle baš dugo pa priča za pričom, kafica za kaficom pa poče i prava priča... Ispriča je ona meni, a ja ću, evo, sada vama... Htela je, draga moja, da bude baš ovako sročena, lična, kaže, mnogo joj znači da se čuje. Pa dobro, rekoh, ako ti tako kažeš, nek ti bude... Možda vam se i dopadne. A možda vas i poduči... Ne znam, nisam vam ja kompetentna... Samo prenosim...

I poče ona priču ovako...

"Da, draga moja, svaki je početak težak,. Ali, evo, ja počeh. Jer, to je suština. Početi, ma koliko se činilo nemogućim. A moj je krenuo ironično, dan pre mog rođendana, mada nisam bila svesna toga. Još mi odzvanja ta rečenica. „NE ZNAM DA LI SAM TO HTEO!“ Tipično muški zrelo, posle godina bačenih uludo, kada se krunišu novim životom. Pravi trenutak za preispitivanje ličnih životnih planova! Svaka šestomesečna beba to razume. Zato muževi i postaju bivši, a onaj prilepak u vidu druge NN ženske persone ne zavređuje tu puno pomena. No, nemam nameru da puno jadikujem, jer hoću da ti pričam ovo na drugačiji način. Sve to, draga moja, treba okrenuti na ružičasto, jer je to prava pobeda. Ostati normalan i nasmejan i kada te lome do iznemoglosti. Iz inata, baš!

Ja odmah u startu napravih par kardinalnih grešaka, što i nije tako loša varijanta jer brzo izgustiraš nekoliko glupih predrasuda, pa shvatiš koliko nisi iz te priče. I onda kreneš po svome, u suprotnom pravcu! Na vreme. Zato ti i pričam, draga moja, da te neukusne soseve u koje nas ubacuju začiniš po svome. Priznajem da je moje iskustvo skromno, ali obrazac se brzo izvuče. Na žalost.   
 
Pa, da se vratim na svoj početak "avanture". Puklo je to kod mene brzo, iako je pucalo dugo. U stvari, od samog početka nije valjalo, ali prokletstvo je ženskog roda što gleda, a ne vidi (pre bih rekla ne želi da vidi). A kada sam progledala konačno, stomak već bio poveliki. Sve se nadaš nekako da će biti bolje sutra, ništa nije savršeno na ovom svetu pa nije ni on, PROMENIĆE SE (ma majke mi od najbolje školske moje sestre iz trećeg osnovne, treća klupa do zida, što je u prvom tromesečju petog otpalila za Australiju!). Neće, draga moja, oni to NE UMEJU! Takvi su kakve ih zatekneš, kozmetičke promene su moguće, ali na nivou teorije. Zato te stvarno molim da jednom za svagda obrišeš iz životne agende plan pod nazivom: „Nije baš nešto, ali ću ga JA doraditi po svome“. Mislim da se kotira prilično visoko, pa to uzalud utrošeno vreme bez rezultata bolje da posvetiš uzgajanju cveća ili meditaciji, ako baš ništa kretivnije za sebe ne umeš. 

Bilo je stvarno teško. Ali, da je baš bilo za toliku kuknjavu i valjanje po blatu, vala nije! Baš sam ga preterala bila skroz. To je prva pouka koju želim da ti kažem. Jeste teško, ali kraj nije, život ti pruža  novu šansu, draga moja, da ispraviš počinjene greške i preuzmeš kontrolu. Jer mi smo jači pol, zapamti to! Nije strašno ako se malo slomiš, samo praznoglavci kao moj bivši mogu izbanalisati knjiški emocije drugoga pa reći hladno: „Čemu ta dramatizacija, snađi se! Da si ti meni uradila ovo, ja bih bio sto puta jači!“ (pa zatvori vrata za sobom i ode u novi život bez obaveza). Pazi, Boga ti, Makijavelijeve filozofije u kombinaciji sa Ničeovim natčovekom! Bilo bi to baš tako na početku, a kada bi ga život nagazio kasnije, ne bih rekla da ne bi bilo cike i vriske. Kao što je i vrištao jedno veče kada je, po sopstvenom shvatanju, prinudno morao da provede vreme sa svojim detetom, a u društvu svoje ženske pratilje (obrati pažnju, imao je pomoć!), pa nije znao kako da smiri bebu koja je plakala šest sati, ako sam ga dobro razumela kroz slušalicu u pauzama nesnosne panike koja je potresala njegov muževni glas. A dete je samo bilo gladno... Meni se takav incident nije desio, iako sam bila sama, a bih optužena da sam nesposobna, slaba, degen i još po nešto gadno, samo zato što se slomih na komade kada pogledah u oči samoći. Nisu to lepe oči, ali nisu ni tako mračne kako na prvi pogled deluju. To ti je onaj princip da nisi ni svesna koliko možeš dok te život ne natera. E, tada pravi junaci na megdan izlaze! Ja pokupih svoje komadiće, prilepih i skrpih, za to moram da zahvalim svom anđelu koji me natera da se saberem i dade mi snage da se suočim sa životom kako mu dolikuje. 

Crtež muža i žene okrenutih leđima između kojih se crtež cepa


Nisam ponosna na par meseci ludila u kome sam bila, sama sam ga zamutila, ali ne možeš znati, niti videti sebe u pravom svetlu ako ne dotakneš dno. Nije ni to tako loše, upoznati sebe mnogo je moćna stvar, a još je moćnije kada preko noći odrasteš i konačno shvatiš ko si i šta želiš. Pa se na tom dnu uspraviš i kreneš ka vrhu. Jer sa dna, put je jednosmeran. Princip davljenika koji se hvata za slamku u našem slučaju nije poželjan. Ako je ta slamka baš bilo šta, onda je bolje potonuti. Veruj mi na reč, probala. Kada potoneš i umiriš se, isplivaćeš sigurno, a što se više koprcaš... Znaš već šta sledi. 

Neću ja štediti sebe, svaka veza je u dvoje, svaki problem takođe. Ne može samo jedna strana biti negativna. Moje je što sam pogrešnog čoveka odabrala. Mnogo me je iscrpio, iako to naoko tako nije delovalo. Bivši bi sada pozeleneo od besa i odmah ispucao kontraargumente o količini para utrošenih na mene. Ne može to da dopre do mozga ograničenog bojom novca. Uz njega sam se pretvorila u najobičniju pihtiju, mrca bez duše i volje, jer mom temperamentu i energiji racionalna hladnoća ne leži. To je moj bivši, životni digitron, kolko mu ko dođe sistem. Fiskalni račun obavezno dobijaš na kraju. Ja sam malko drugačija. 

Ostala sam sama sa bebom bez pomoći. Preseljenje u rodni grad nije dolazilo u obzir, imala sam posao i već neki kakav-takav život, prijatelje i navike.  Formalno smo se razveli par meseci nakon pravog rastanka, kada je samo pokupio stvari, okrenuo se i otišao. Agonija do konačnog stavljanja ključa u bravu trajala je malo više od mesec dana. On je sve to jako jednostavno objasnio pa ću ga citirati: pukao je psihički, ne može da podnese sav taj pritisak, ne zna da li je sve to hteo, njegov život mora na prvo mesto, pa sve drugo iza, pa i dete, neće detetu ništa faliti ako se roditelji razvedu jer je najbitnije da je tata srećan i zadovoljan... I, naravno, na kraju se stereotipski pomoli i neka kao slučajna, nebitna ženska osoba. Mlađa, naravno, mada svaka je bolja i kvalitenija od skorašnje porodilje sa podočnjacima do zemlje, živaca išmirglanih detinjim plačem i linije ko stvorene za ljubitelje punijih.

I tako ja ostadoh sama i uplašena. Žao mi je što sam sebi dozvolila da se toliko uplašim samoće, da sam bila spremna na svakakve gluposti samo da se za nešto zakačim. E, tada se obično desi suprotno - otkačiš! Tako u njegovim očima ispadoh ja slabić, ironično skroz kada se ima u vidu činjenica da je on svoje dete ostavio na račun sopstvene sujete i sebičnosti. A meni sve tako nesposobnoj (kako me je stručno procenio) ostavio voljeno mu dete da ga čuvam i pazim dok je on na službenom putu moderno nazvanom „momak sam, tim se dičim!“ Nešto u toj priči baš ne štima. Kako jednoj nesposobnoj osobi prepustiti tako veliku odgovornost kao što je podizanje deteta, koje, opet da ga citiram, nije ostavio. Dobro, hajde da ne cepidlačim, samo je otišao i malo nas zaboravio. 
Uskoro je on odlučio da mu se ne mili da bude podstanar pa je brzo pronašao razlog da nas otkači, a meni opet ponovi silovito: „Snađi se...“ I ja se snađoh, jednog vrelog avgustovskog dana, sa bebom u naručju, koja je dan kasnije napunila 14 meseci. Konačno dođosmo kući...

I tako, priznajem da sam sama sebe dovela u, blago rečeno, neprijatnu situaciju, ali me to ipak ne diskredituje da ne bih progovorila o onom naopakom što se na ovim prostorima nekako genetski prenosi, a država još malo potpomogne, da se ne zameri tradiciji."

Eh, draga moja, rekoh joj ja na kraju priče, teško je to... Stvarno jeste. Ne znaš ni šta da kažeš... Ali život, valjda ide dalje... I ode ona, nadam se u bolji... Bar joj ga ja od sveg srca želim! 

SVAKA SLIČNOST SA REALNOŠĆU JE NEREALNA  

foto: http://www.telegraf.rs

субота, 02. март 2013.

VIP RASPUŠTENICA



Dragi moji, evo mene ponovo. Zaludna, raspuštena pa pišem li pišem... Pa reko' da podelim sa vama jednu lekciju i prosvetlim vas znanjem o tome šta je to "SAMOHRANA MAJKA". Ja je naučila od svog bivšeg i vrlo je poučna pa da i vama pomognem da shvatite. Vrrrrrlo poučna, vrrrrrlo... 

Dakle, moj bivši objasnio mi jednom prilikom evropskim urlikom da on nema razloga da se javlja i pita za dete, a još manje dolazi da ga vidi, budući da kroz alimentaciju daje dovoljno para što je po njemu garancija sinovljevog zadovoljstva. Mene je odmah išibao po turu što se javljam sa nekim primedbama da ne mogu sve sama, dok se on jadan ubi radeći da zaradi za moja alava, neradnička usta. Sram me bilo, pa ja SAMO čuvam dete. I za to još bivam plaćena! Uh, bre, od ovakve teorije glava zna ozbiljno da zaboli! Da probam da rastumačim pa da vam kažem ono što u zakonu ne piše, ali je dozvoljeno njime. Kada tata postane papirni. Mislim na papiru, a preko obojenog sa precizno izbrojanim brojem nula.

Dakle, drage moje, posao samohrane majke je pravo zadovoljstvo. Dobijete neku crkavicu na račun, pa detetu u ruke i ojha, uživancija! Evo recepta. Kad dete ogladni, papir iseckate na sitne komade, ispasirate dobro i dobijete vrhunsku kašicu od koje je dete sito do sledeće isplate. Kada se razboli (sram nas bilo, neodgovorne majke, što nam se deca u vrhunskim uslovima razboljevaju), dovoljan je samo jedan papirni lek i sve odmah prođe. Kakvo, bre, noćno dežurstvo i nemir u duši. Nule na papiru spuštaju temperaturu ko od šale. Ako je detetu hladno kojim slučajem, obucite mu papirne gaće, greju ko lude! Jedino još nisam pronašla recept za ljubav. Dvoumim se koliko je grama papira potrebno za jedan osmeh. Cenim ga na 200 onog sa najvećim brojem nula, al’ me nešto vuče na 250. Strah me da ne omanem pa da osmeh ostane kiseo. Hmm…Ne brinite, „provaliću“ ja ovo pa ću vam javiti. Sa koliko nula piše se ljubav... 

Žena nosi u rukama gomilu kutija i kesa iz kupovine gaderobe
Shoping for fun...


Temu alimentacije je moj bivši toliko izbanalisao, da je stvarno tragično smešno. Teorija br. xxx iz priručnika „Čuvaj se deteta, ujeda!“ sa podnaslovom „roditeljstvo na daljinu, svaki kontakt opasan po zdravlje i karijeru“. Naime, alimentaciju daje MENI, a pošto ja ništa ne radim, već SAMO čuvam dete, to mu onda došlo na lezi lebe da te jedem. Naravno, on je lebac mirisni, a ja ajkula sa falinkom čim lebac gustiram slatko. Poređenje je adekvatno za ovu teoriju, jer ajkule imaju baaaš veliki broj jaaako oštrih zuba što niču li niču. Jadničko, baš mi ga je žao kada zamislim koliko sigurno pati kada svaki mesec te nemilosrdne čeljusti mora da namiri. Zato je on pametan vrlo pa alimentaciju do pare tačno, gore nikako, a na dole svakako. Pa kad to meni ide, svašta. Tako ja mesečno jednom nafilujem svoj novčanik lagodno, pa u đipanje do zore! Pa raspuštena sam, zar ne! 

Da znate da sada, dok ovo pišem, počinjem da uživam što sam raspuštenica. Pa to je, bre, extra filing! Dete mi raste samo, skuva mi i opere, kafu u krevet donese, vodi računa o svom zdravlju i napredno je baš. Samo naučilo da hoda i priča, samo se u park vodi i sa pijace hranu seca vešto, evo i na belosvetske knjige navrnulo ko ludo da jezike upija. A sve samo. Niti jede, niti pije, pa ni produkte razne ne ispušta, istu garderobu samo produžava i krpi, dok mamica nožicama po vazduhu maše i tatine šuške broji. Ma, da znate samo kakvu fensi garderobu imam, sve etiketirano „Made by Tatica“! Baš bih volela da ja i moj bivši ukrstimo nekako naše garderobere, pa da vidimo ko je jači. Ako mu pronađem džemper od kašmira vredan koliko i čitava mi alimentacija, odmah ću da ga tužim za nanošenje duševnih boli!

Da ne grešim dušu opet, moram spomenuti bitnu činjenicu. Bivši moj uredno plaća alimentaciju (preskoči, doduše, po neki mesec, da ne zaostane za homo balkanikusom), pa ja spadam u retke srećnice što se prilično redovno obraduju kontigentom sa bankomata. Reklo bi se baš je savestan, pa ipak o detetu brine, papirno doduše, ali never mind. Međutim, opet tu zvrčka skrivena vreba. Dete svoje ne viđa jer za to sankcija nikakvih nema, pitanje je to savesti njegove i volje mu dobre, a za ne plaćanje alimentacije sankcije postoje. To je valjda neka vrsta krivičnog dela pa može malo i iza rešetaka. Ono prvo je teško dokazivo, moja reč protiv njegove, a ovo drugo se jasno na bankarskom izvodu vidi. Znam da kapirate šta sam htela reći!

Sada ponavljajte za mnom glasno da ovo kbj. naravoučenije utuvite jednom za svagda: BITI SAMOHRANA MAJKA NIJE POSAO, VEĆ 10 STARS ALL INCLUSIVE ODMOR. Kakav, bre, Burj-al-Arab. Isprdak našeg luksuza. Zato, u pauzama manikira i pedikira, a pre relax masaže, koktelčiće u tišini da ispijate da neko slučajno ne čuje i upadne nam u ovaj special VIP klub pa nam zadovoljstvo neko ne uskrati! Šššššš......... 

Žena sedi na ležaljci na plaži i uživa u pogedu na more
Uživancija...

SVAKA SLIČNOST SA REALNOŠĆU JE NEREALNA...

fotografije: http://zena.blic.rs 
http://www.savjetnica.com 

уторак, 29. јануар 2013.

SAČUVAJTE LEPOTU, IAKO STE DOMAĆICA



Zablistajte, zadivite, zavedite! (kada i koga?)

            Ko o čemu, žena o lepoti! To nam je, zaista, slaba tačka koja je toliko očigledna da su neki pametni ljudi rešili da se na njoj lepo obogate. Što da ne, ovce jesu za šišanje (svaka sličnost je slučajna, ili možda baš namerna)! Ovo sam shvatila onog jutra kada sam na svom licu slučajno primetila – BORE!!! Da, prave bore. Pa hajde vi smislite nešto stašnije za jednu ženu! Pogotovu za ženu koja već spada u onu »jezivu« grupu 35+ (žene će me razumeti). I, naravno, vreme je za PANIKU! (Mada, moram vam priznati da me je prvi napad panike uhvatio u kategoriji 25+...) Odlazim do prvog kioska i tražim sve moguće ženske časopise. Prodavačica me ljubazno pita:« Hoćete li Lepotu i zdravlje, Zdravlje i lepotu, Lisu, Lisu beauty, Leu...?« Ja sva u panici, naravno, odgovaram:»SVE!« Tada sam shvatila da ovo neće biti baš lak posao i da mi za ovo, pre svega, trebaju dobri mišići (i »debeli« novčanik). I tako ja nekako dosecam kući (uz par pauza za predah) taj naramak raznih ženskih »Biblija« (jedino što nisam znala da ih je baš toliko). Pa da počnemo! 

Već u prvom časopisu nailazim na primamljiv naslov:«Kako izgledati mlađe«. Sva srećna što mi je Bog odmah uslišio vapaj, krećem u akciju i uveravam sebe da ovo i neće biti tako teško. Pa odmah sam našla ono pravo! »Prvi korak: odredite vaš tip kože. Ako je masna, onda... Ako je suva, onda...« Pa ja ni ne znam koji mi je tip kože!!! No, ništa za to, tu je rešenje. »Ako ne znate vaš tip kože, uzmite papirnu maramicu, selotejp... priljubite na čelo, obraze... ako ostane koža onda... ako se sija, onda... ako... ako...« Ulepim se ja tako, sve prema uputstvima, ogulim kožu ne bi li videla koji je tip i jedva dođem do rešenja: normalna je (dobro je da je bar neko od nas normalan). »Za normalnu kožu preporučujemo: ujutru umivanje blagim sapunom ili gelom koji neće isušiti vašu kožu, zatim nanesite hidrantnu dnevnu kremu (marka poznata, cena- UAU!!!). Uveče temeljno očistite lice blagim tonikom, nanesite specijalnu hranljivu noćnu kremu, a protiv sitnih bora oko očiju preporučujemo specijalnu kremu (opet poznata marka i već pretpostavljate za cenu). Naravno, da ne zaboravimo obavezne maske za lice i piling. Bar dva puta nedeljno!!!« Dobro, lice smo apsolvirali. 

Sledeći naslov:«Savršena nega u 10 koraka«. Super, samo 10 koraka me deli od savršenog izgleda! »1. Piling – obavezno jednom ili dva puta nedeljno uklonite odumrle ćelije sa površine vaše kože. Od toga ćete imati višestruku korist. 2. Četkajte telo – podstičite cirkulaciju, uvek odozdo na gore. 3. Uklanjanje dlačica. 4. Toniziranje – pijte dva litra vode dnevno da izbacite toksine. 5. Tretmani za opuštanje – da bi biste imali telo o kakvom ste sanjali (mmm, primamljivo) 6. Masaža kod kuće – posle svakog kupanja kada je koža vlažna 7. Celulit – rešite ga se pravilnom ishranom i redovnim vežbanjem, a koristite i anticelulit proizvode. 8. Svetlucanje – nanesite seksi sjaj da biste istakli preplanulost. 9. Lažna preplanulost – pomoću bronzane boje izgledaće te vitkije. Koristite kreme za samopotamljivanje. 10. Trikovi.« Dobro, i to smo zapamtili (možda). 

A sada, pravilna ishrana. »Dan započnite čašom vode ili voćnim sokom. Najbolje je da doručak bude u 8h. Jedite žitarice. Užina neka bude neko voće ili pecivo od integralnog brašna. Ručak oko 12h, može biti neka salata, piletina, riba i, naravno, integralni hleb. Opet užina. Za večeru su najbolji ugljeni hidrati...« Dođosmo i do celulita. »Vežbe, pravilna ishrana, 2l vode, masaža, anticelulit kreme...«
Novi naslov: »Negujete svoju kosu, ZAR NE?!« Bogami, ovo već zvuči zaista ozbiljno. »Spektralnom analizom je utvrđeno da u sastav dlake ulaze mikroelementi kao što su: bakar, srebro, cink, magnezijum, gvožđe, kalcijum, sumpor... Osnovnu strukturu dlake čine belančevine sastavljene od aminokiselina kao što su: metionin, alanin, serin... Dakle, struktura i kvalitet kose zavise od toga koliko ćemo u organizam uneti namirnica koje su bogate belančevinama i navedenim mikroelementima.« Ljudi, sa ovim zaist nema šale. Ovom problemu se moram ozbiljno posvetiti jer, pobugu, na glavi mi je ČITAVO BOGATSTVO! Pa da krenemo: recepti za zdravu, gustu i sjajnu kosu. »Pranje kose čajem od mekinja. Dva puta nedeljno utrljati u kosu čičkovo ulje. Prati kosu surutkom. Protiv opadanja kose koristiti čaj od koprive. Pomešati u odnosu1:1 kolonjsku vodu i kravlje mleko. Utrljati u kožu glave, osušiti i 5 minuta češljati grubom četkom od čela prema potiljku. Ova masaža je NEOPHODNA  za zdravlje kose. Za brži rast i veću gustinu koristiti rastvor medicinskog katrana.« Sram te bilo, stidi se što koristiš samo šampon i balzam! I ostavi to mleko, nesretnice, pa zar ne vidiš da je kosi potrebnije! Jel hoćeš da ti opadne, jelto hoćeš!!!!! 

Dobro, dobro smiri se, potrebna ti je potpuna koncentracija jer na redu su ruke i nokti na rukama, a vala i na nogama. »Preko noći sprovedite vitaminski tretman. Kapsule sa vitaminom E su odlične za nokte i kožicu. Pre spavanja nanesite... stavite rukavice. Jednom mesečno stavite masku od kane. Pakovanje kremom... Neka vam je uvek pri ruci krema za ruke. A sudove nikada ne perite bez rukavica! TO JE NAJVEĆI GREH!!!« Uh, pu, pu, idem ja odmah za svaki slučaj da ih stavim. Ne znam ja, možda je i vazduh štetan. Znate ono, bombardovanje, radijacija... A o dijetama da i ne govorim. Izbor je ogroman: italijanska, američka, poznati nam otkrivaju svoje male tajne... Pa,hajde sad odluči. Stavim ja sve to lepo na papir (pa sa lepotom nema šale) i pravo u prvu parfimeriju. »Dajte mi specijalni gel, specijalni tonik, specijalnu kremu, kremu protiv bora, kremu za oči, anticelulit kremu, kremu za samopotamljivanje, specijalni šampon, pakovanje za kosu, serum, mirisnu kupku, mleko za telo, mirisnu so........« Uh, ova lepota nije nimalo laka, a bogami ni jeftina!

natpis applause please
Domaćice širom sveta, ujedinite se! Lepotom protiv neprijatelja!
             Pa da počnemo. Prvo voda bar 2l dnevno (i bar pola dana na WC šolji da se izbace ti štetni toksini), doručak u 8 – musli naravno – jutarnje vežbe pa pranje i čišćenje lica, zatim dnevna krema za lice i oči. Već je 11h – vreme za užinu. Jabuka. Voda. WC. Uh, zamalo da zaboravim piling. Posle pilinga ide maska. WC. Navijam sat da zvoni za 15 minuta da ne zakasnim za mirisnu kupku. Voda je optimalna za tonus moje kože (bravo Biljana, učiš). U kadi treba ostati 15 minuta (tačno!) i, naravno, treba uživati svim čulima (a pre toga treba ponovo izbaciti toksine). Sat ponovo zvoni. Sad je na redu pranje kose i stavljanje pakovanja. Ponovo 15 minuta. Sat. Vreme je za tuširanje naizmenično toplom i hladnom vodom za bolju cirkulaciju koja će »ubiti« celulit. 10 minuta. Sat. Samomasaža kritičnih sektora. WC. Mleko za telo i anticelulit krema. Sušenje kose na najoptimalnijoj temperaturi. Ponovo voda. A ručak? Dobro je da je samo salata u pitanju. Ponovo malo vežbam, što je sigurno, sigurno je! Prokleti WC!!! Sat. Brzo na depilaciju i manikir i pedikir. Užina – krastavac. Popodnevni odmor – 30 minuta. Sat. Pa već je 8 uveče!!!!!!!!! Drži se još malo, Biljana, možeš ti to. Vreme je za večernje pranje i čišćenje kože lice i vrata, a nakon toga je treba i nahraniti (a ja????). Večera, lagana naravno. Voda. WC. 10 uveče. Spavanje. Pre spavanje treba pažljivo analizirati da li ste nešto zaboravili. Misli, Biljana, misli. Ma sve je po planu, ništa nisam propustila. Možda samo: ŽIVOT!!! Zablistajte, zadivite, zavedite, ali, pre svega - Ž I V I T E !!!!!!!!!!!!! 

NOVI BAJ D USPUT TEKST: 
BESPLATNI KURS "TRAČARSKOG"JEZIKA 

субота, 26. јануар 2013.

PENZIONERSKI BLUZ


Narod lepo kaže "ko o čemu...", pa i ja ponovo o realitijIMA. Mislim, domaćici ženi kažu odlično stoje... Tako ja nedavno pogledah jednu specifično-posebnu emisiju nakon koje bejah zahvalna svom sinu što me nije dovoljno umorio jer bejah sposobna da ostanem budna. Informacija do koje sam došla prosvetljenjem sa TV ekrana, natera me da ponovo nekompetentno razmišljam i, sačuvaj me Bože, pišem.

Naime, ako niste znali, otkriven je najnoviji vid kriminala! Verovali ili ne, našom zemljom počela je da hara "Crvena banda penzionera"! Da, da, znam, zvuči zvučno, zar ne? Ime, naravno, obojeno adekvatno, u skladu sa godištima i većinskim opredeljenjem.... Elem, čime se to oni bave? Pa, ovako. Master Majnd crvene operacije osmislio je sledeći plan: penzionerka izgladnelog izgleda ulazi u prodavnicu u vreme kupovinskog špica (diskutabilna kategorija prop. srazm. praznom novčaniku), pada u nesvest u sred najveće gužve i dok se oko nje skupljaju okupljeni, drugi andrkavr član "pozajmljuje" sa rafova, uglavnom tehničku robu. (Mislim, nekako bi mi bilo logičnije da "pozajmljuje" hranu, ali ukusi su različiti.) Spominjao se nekakav "feM", ali nisam bila u stanju da raspoznam o čemi je reč... Nebitno... Suština je da se na ovaj način pribavlja roba koja se kasnije preprodaje na buvljacima. Šta kažete, kakav scenario?  Mislim, imajući u vidu u kakvim (ne)uslovima živimo i činjenicu da je broj penzionera drastično ugrožavajući (ne vređam, samo interpretiram ono što često čujem da je problem našeg društva), što se evidentira i smanjenjem nula na njihovim mesečnim čekovima, ne čudi me da je najnovija grana kriminala otišla u kategoriju 60+. A ako nastavimo ovakvim tempom nizbrdo, već vidim horor scenario budućnosti: poluprazne ulice, roletne na prozorima, šaputanje dok grupa dizel(ili benzin, ne znam šta je jeftinije)-gangster-dekica i bakica hara ulicama grada Čikaga. Uh, ozbiljno... Za ministra definitivno... Jedino nisam sigurna za koga tačno - science fiction-a ili relitija...

Eh, šta sve čovek može da sazna u tim realitijIMA! Mada, ne bih rekla da IMA, već da NEMA... No, nebitno, opet razmišljam...

Kraj

NOVI BAJ D USPUT TEKST: 
SAČUVAJTE LEPOTU IAKO STE DOMAĆICA

петак, 25. јануар 2013.

NEREALNO REALNO

RELITY ŠOU PROGRAMI - NAJPOPULARNIJE GLUPOSTI MODERNOG DOBA ILI ODLIČAN BIZNIS?


Biti na pravom mestu u pravo vreme često se smatra ključem uspeha. Ali, PLANIRANJE da se bude na pravom mestu u pravo vreme je više od uspeha - to je biznis. Po mom sudu, odličan obrazac za tako nešto može se izvući iz pomalo neobičnog primera - reality šou programa. Svi smo svesni postojanja velikog broja ovakvih programa i njihove enormne popularnosti, kako na stranim, tako i na domaćim televizijama, pa bi se čak moglo zaključiti da moderan čovek ne živi dovoljno sopstveni život ako ima toliku potrebu da zaviruje u tuđi.

Ali, zbog čega je to tako? Da li zbog praznine u sopstvenim životima ili je voajerizam karakterističan za ljude uopšte? Nešto poput "zabranjenog voća"? Lečenja kopleksa tuđim? Prvu kategoriju čine programi "zatvorenog tipa", kako ih ja zovem, jer su učesnici uokvireni jednim prostorom sa istim ljudima duži vremenski period. Poznati su mnogi od kojih su neki i kod nas imali veliku popularnost. Ne bih da imenujem, naročito ne one "životinjske" što se baviše poljoprivrednim boljitkom zemlje... Broj "slavnih" koje su takve emisije iznedrile (bez ikakvog razloga) je stvarno fascinantan.

Drugu kategoriju, koja nije zastupljena kod nas (još uvek, sa jednim nesrećnim izuzetkom) predstavljaju, po mom definisanju (da upotrebim savremenu terminologiju srpskog jezika) "SELEBRITI" reality programi. Hteli ne hteli, sigurna sam da ste čuli za neku Kardašijan porodicu čiji su članovi postali enormno bogati zahvaljujući.... pa.... SELEBRITIJU! Moram priznati da ne potcenjujem ovu vrstu marketinga jer ga smatram genijalnim budući da se zasniva na spoznaji savremene ljudske potrebe da se identifikuje sa (od rođenja) bogatim, lepim, uspešnim, savršenim, zgodnim, izvajanim.... sve samim imperativima modernog društva. Možda zbog toga što su u praksi svi oni diskutabilni i ne baš toooooliko realni... Pa ih je lakše proživljavati sanjarenjem uz npr. ekran-večeru sa relity selebritijem? No, šta od toga imaju sanjarai, a šta "snovi"? Pa jasno je: prvi lepršaju na krilima luksuza, do špice, a drugi odlepršaju na krilima privatnih aviona nakon nje... Možda rogobatno sklepana metafora, ali mislim da razumete šta hoću da kažem. Ovo se, naravno, odnosi samo na strane selebritije. O domaćim nemam komentar.

crtež umornog čoveka kako gleda u televizor
Додајте натпис
Ipak, poslednja, treća kategorija reality programa, privlači moju najveću pažnju. Ja je zovem "skandal-bljuvo-stvarnost". U ovu kategoriju svrstavam programe u kojima se ljudi beskompromisno blamiraju, iznoseći najgadnije detalje iz sopstvenih života. Uživo, u emisijama, pred publikom, utrkujući se ko će više da šokira, prizna, popljuje. Tuče, psovke, vređanja, prizemno-banalna "suđenja" o kojekakvim "problemima", sve je to zapljusnulo naše TV ekrane i širi se kao zaraza. Da ne bude zabune, nismo mi to izmislili, daleko od toga. Došlo je to kod nas kao trend globalizacije, prilično zakasnele i pogrešno interpretirane jer mi se čini da nekako najviše globalizujemo njeno dno...

Da ne zaboravim novopokrenute skandalozne programe tzv. "špijunskog" karaktera u kojima se kbj. razotkrivaju prevare. Nemontirano-montirane, uvreda za zdrav razum i mozak sa bar malo IQ-a.
Elem, nije sporno da je daljinac majka medijske demokratije (iako je off dugme najpoželjnije), ali mnoge od tih budalaština emituju se u terminima kada su deca aktivna pa to mogu i da vide. A čak i da ne gledaju, ukoliko se roditelji time "hrane", mrvice će sigurno dospeti i do dece.

Da ne bude sve tako crno, postoje i programi koji u sebi imaju dozu pozetivnog, takmičarskog, zasnovani na kvalitetu učesnika. Pre svega mislim na programe u kojima se mladi takmiče. Ipak, ono što mi je sporno jeste doza tenzije i stresa koja se tim mladim ljudima nameće iz nedelje u nedelju da mi se prosto čini da im vidim sede na ekranu... Znate ono: "I, pobednik je.... I pobednik je.... I, pobednik jeeeeeeee...............", dok deca kao na streljanju čekaju da ih pogodi taj "metak" sreće. Nemam ništa protiv borbe pravih talenata u bilo kojoj oblasti, štaviše drago mi je da se u nekim slučajevima kvalitet zaista prepoznaje, ali mi je ipak sporno to što te mlade ljude toliko izmuče stresom da gotovo možete čuti kako im srce lupa i samo čekate ko će i kada da se onesvesti. Tačno je da je moderno društvo jako surovo i da smo daleko od onih divnih radnih vremena naših roditelja od 07-15h SHARP, ni minut gore, a više njih dole, ali ipak smatram da mlade ljude ne treba spremati za životnu borbu na taj način. Pogotovu zbog toga što na njihov račun raste rejting i keš-inkam tv stanicama.

Kraj

NOVI BAJ D USPUT TEKST:
PENZIONERSKI BLUZ - najnoviji društveni "žanr"


среда, 23. јануар 2013.

POROĐAJNE (NE)MUKE

Slika deteta kako gleda kroz prpzpr
Pogled...

"Dva holandska voditelja odlučili su da iskuse kontrakcije koje svaka žena ima pred porođaj kako bi dokazali da su žene slabiji pol i da je to razlog zašto tako teško podnose bolove prilikom porođaja."


Ovako  je najposećeniji ženski portal www.žena.rs počeo jedan sasvim običan tekst o dvojici sasvim običnih muškaraca koji su malo hteli da demonstriraju svoju nadmoć... Ništa čudno niti novo, mada priznajem da sam se malo iznenadila što su kandidati za kategorično potvrđivanje slabosti slabog pola iz tzv. "razvijenijih" zemalja "razvijene" Evrope... No, poenta je jasna. Na kraju eksperimenta od ČITAVA dva sata (uh, što bih ja volela da sam bila deo tog "eksperimenta" ČITAVA dva sata umesto 5 puta toliko...), obojica su zaključili da je "celokupno iskustvo jednako mučenju". OK, jasno je da su shvatili da porođaj nije mačiji kašalj, a još manje nešto što potvrđuje slabost žena. Naprotiv... Simpatično i poučno... Međutim...
Ostala sam prilično zbunjena komentarima koje sam videla o ovom tekstu i nekim linkovima koji se koriste ne bi li se pogrdno osvrnulo na datu tematiku. Prosto ne mogu da verujem da neki muškarci nisu shvatili šta je poenta ove priče, koju nisu pokrenule žene već MUŠKARCI! Tako sam videla komentar da je objavljivanje ovog snimka i pisanje o tome kod nas skoro ravno skandalu jer se pričanjem o onim težim aspektima trudnoće i roditeljstva ne stimuliše natalitet. (?!?) Doooobro... Slažem se da je natalitet kod nas zaista jako bitna tema ali ja objavljeni tekst i problem nataliteta kod nas nikako ne mogu da povežem. Tema je u originalu bila da dva holandska voditelja žele da dokažu da su žene slabiji pol i da zbog toga teško podnose porođajne bolove, koji su po njihovom pre-eksperimentalnom mišljenju, potpuno podnošljivi. Ovo zaključujem čisto logički na osnovu premisa sa početka teksta.
A onda sam videla da je jedan moj prijatelj iskoristio tekst "Traži se žena koja bi rodila bebu neandrtalca" da da svoj "skromni doprinos i saosećanje sa ženama koje su trpele "strašne" (obrati pažnju na navodnike!) bolove prilikom donošenja na svet novog života!" Pa se onda i dobrovoljno javio da "istrpi sve bolove i oseti kakvo je to mucčnje!!" Kraj citata. Pauza... Stvarno ostadoh zbunjena i zatečena neshvatanjem i izvrtanjem poente. Možda sam ja pogrešno sve shvatila, prihvatam odgovornost ako je tako, ali ja sam iz teksta o isprobavanju porođaja izvukla poentu da je to samo jedan od koraka u nizu shvatanja kompleksnosti života žena u savremenom društvu. Jer žene danas nisu samo majke koje rađaju, iako je to najteže njihovo zanimanje, već su uz to i domaćice, zaposlene žene od kojih se očekuje da stoje rame uz rame sa muškarcima na platnom spisku, da budu obrazovane i lepe, negovane i smerne, a u isto vreme za svog muškarca i maštovito-razuzdane. I sve to u jednom pakovanju. Da me ne shvatite pogrešno, nisam feministkinja i ne gajim lepa osećanja prema pripadnicama tog pokreta koje ekstremno zastupaju ideju "žena kao muškarac" (bar ja to tako tumačim), niti, pak, zastupam tezu da žena treba da sedi kod kuće i samo čuva decu, kuva, pere i servisira sve oko sebe. Ja samo sagledavam realnost u kojoj većina žena danas živi i nosi se svakodnevno na visokom nivou! Raditi i zaraditi, odgajati i vaspitavati, voleti i brinuti, učiti i napredovati, biti skokom gde ti dete okom i.... Ima još nego ne mogu sve ni da nabrojim. A i neki bi mogli da me svrstaju u one koji nepotrebno uzdižu žene preko njihovih zasluga. Naravno da ne generalizujem stvar jer uvek ima izuzetaka....
Iako se o ovome može puno pisati i raspravljati dan-noć, smatram da za to nema potrebe. Tekst i celo to "iskustvo" dvojice mladića je vrlo jasno i prosto. Osetili su da porođaj nije jednostavna stvar koju treba podcenjivati i na osnovu koje treba etiketirati žene kao slabe jer ponekad malo i vrisnu. Trpanje drugih sastojaka u ovu "čorbu" po mom sudu je degutantno i nepotrebno. 

Kraj 

NOVI BAJ D USPUT TEKST: 
NEREALNO REALNO - o realiti šou programima