DA LI SU DIJAMANTI VEČNI?

„Men grow cold as girls grow old

And we all lose our charms in the end

But square cut or pear shape these rocks don't lose their shape

Diamonds are a girl's best friend“

Prelepa Merlin Monro nije slučajno pevala da su dijamanti najbolji prijatelji žena jer sve je prolazno, a samo su oni večni. I nije ni slučajno to što ova pesma ne samo što je postala pravi muzički evergrin, već je i najbolji promoter vrednosti najmoćnijeg „kamena“ na svetu. Najtvrđi, najlepši, najvredniji... Uz bilo koju priču o dijamantima uvek neminovno ide i prefiks „naj“. Da li zbog neprevaziđene lepote prelamanja svetlosti i igre boja unutar njegovog „srca“, dijamanti spadaju u one kategorije lepota koje nas vekovima već fasciniraju svojim mističnim svojstvima. Muškarci za njima posežu ne bi li osvojili ženska srca, a žene ih vole jer simbolizuju neprolaznu lepotu i moć.

I, da, dijamanti zasita jesu moćni jer je su neprolazni budući da je u pitanju najtvrđi materijal na svetu, otporan na bilo kakvo habanje. Zbog toga se i kaže da su dijamanti večni. Pa kada se na toj neprolaznosti „naslika“ i magija boja i igra svetlosti i senki i blistavi odsjaji od kojih se zenice oka šire, to čarobno „platno“ pripoveda jedinstvenu priču kojoj nema kraja. Plutarh je nekada davno rekao da „duša zaljubljenog čoveka živi u tuđem telu“. Ima li onda boljeg mesta da se ta zaljubljena duša šćućuri i voli od čarobnog kamena koji blista na ruci? A ako se uz to još doda da su dijamanti i izuzetno retki i sve ih je manje, jer samo 20% iskopanih dijamanata spada u rang takozvanih „gem quality“ dijamanata, onda je posedovanje takvih dijamanata neminovno i znak prestiža.

Dijamanti "gađaju" srce...

O dijamantima se prvi put progovorilo u drevnoj Indiji, 500. godine p.n.e, a naziv koji potiče od grčke reči „adamas“, što znači „neuništiv“, govori nam da je ovaj prelepi kamen od davnina bio simbol večnosti i trajnosti. Vremenom je njegova snaga rasla pa je postao i simbol uspeha, strasti i večne ljubavi. Jer šta bolje može ovekovečiti nečija duboka osećanja, koja sa nekim želimo da podelimo „i u dobru i u zlu, dok nas smrt ne rastavi“, nego simbol lepote koji je večan? Zbog toga su dijamanti sinonim za ljubav i zavetovanje pa je verenički prsten sa dijamantom najmoćniji „afrodizijak“ za tako željeno „Da!“

Iako je nekako uobičajeno da su muškarci ti koji ženama poklanjaju čarobne dijamante, emancipacija žena je promenila redosled nekih stvari pa su žene same sebe počele da vole na ovaj neprolazni način. Verovatno je i već pomenuta himna dijamantima doprinela da se stihovi: „Men grow cold as girls grow old, But square cut or pear shape these rocks don't lose their shape“ pretvore u svojevrsnu životnu filozofiju modernih žena. Zato više nije nikakva retkost da žene same sebi poklanjaju i kupuju nakit od dijamanata kao znak uspeha, prestiža i ljubavi, jer ako sami sebe ne volimo, da li će nas voleti i drugi? A, mora se priznati i da vlasnice ovog svetlucavog blaga zrače nekim posebnim samopouzdanjem koje verovatno dolazi od saznanja da su ga same sebi podarile. Za razliku od skupe garderobe, obuće, tašni i različitih tehnoloških novotarija koje vremenom ipak prolaze, dijamanti imaju vrednost dugotrajnosti koja ne prolazi. A vrednost im samo može rasti, što i jeste slučaj još od 19. veka pa do danas, pa je komad nakita ukrašen dijamantima nešto što se može prenositi sa kolena na koleno a da se vrednost samo uvećava.

I da citiramo na kraju lisicu koja svom Malom princu reče: „Čovek samo srcem dobro vidi. Bitno je očima nevidljivo.“ 

U pravu je, ali kako u životu uvek ima i izuzetaka, dijamanti su definitivno jedan od njih jer jedino oni preko očiju direktno vode u srce...  

ZALJUBITE SE U LJUBAV

Jedno od pitanja koje ljudi najčešće postavljaju jeste: "ŠTA JE LJUBAV?" To je ujedno i jedno od najtežih pitanja na koje čovečanstvo uporno pokušava da odgovori. Prošli su vekovi, veze su se razvijale i menjale, a sa njima se razvijala i menjala ljubav. Ipak, niko još uvek nije uspeo da da pravu definiciju ljubavi. Nakon dužeg razmišljanja, logično je onda postaviti pitanje da li je uopšte i treba definisati ili je, jednostavno, treba osećati, ako je toliko teško pronaći joj "recept".

Ljudi su najčešće skloni da ljubav povezuju prvenstveno za odnos muškarca i žene, ali je ljubav znatno kompleksnija i rasprostranjenija. Najjači vid ljubavi jeste onaj koji roditelj oseća prema svom detetu, a posebno se tu izdvaja majka čija ljubav ne staje ni u jednu definiciju, teoriju, naučni eksperiment ili dokazivu hemijsku reakciju. To je fenomen nad fenomenima koji se ne opisuje, već oseća.

Kada nam se desi ljubavni brodolom, skloni smo razočaranju i fatalističkom pristupu da ljubav boli. Naravno da krah ljubavi boli jer sa njenim odlaskom gubimo nešto što je bilo deo nas. Da li je, pak, realno stvarno bilo deo nas ili smo mi to sami projektovali, to je takođe deo "ljubavnog ludila" bez koga ljubav ne bi bila tako fatalna. Jer, da vas podsetim kako se kaže: "Ljubav je slepa."

Ali, da li je ljubav slepa ili je ZALJUBLJENOST ta sa povezom preko očiju? Jer to su dva različita pojma. Zaljubeljnost je prolazna, ukoliko se ne pretvori u ljubav, a ljubav je mnogo trajnija i ozbiljnija. I sama reč zaljubljenost potiče od latinske reči koja u prevodu znači budalast ili nerazuman što dovoljno govori o osnovnoj osobini zaljubljenosti (amantes, amentes – zaljubljen, zaluđen). Zaljubljenost je slepa jer onaj ko je zaljubljen ne vidi jasno ono u šta je zaljubljen. Vidi ono u šta želi da bude zaljubljen. Zbog toga zaljubljenost i nije trajnog karaktera. Ljudi se zaljubljuju u ideale u ono što im fali i što žele. Zaljubljuju se u sanjarenje o nekome pa se realnost previđa i gubi. O zaljubljenosti se često govori kao o "leptirićima u stomaku" ali je činjenica da je njen karakter individualan i razlikuje se od osobe do osobe. Ono što je za mene zaljubljenost nije i za vas i obrnuto. Kao i sa drugim osećanjima jer nismo svi tužni na isti način, nismo svi ljuti na isti način pa nismo ni svi zaljubljeni na isti način. Ipak, ono što sve nas spaja u tom ludilu zaljubljenosti jeste neko čudno talasanje u telu i pomućenost vida... Razlika je u stepenu "slepila"...

Za razliku od zaljubljenosti LJUBAV je mnogo ozbiljnija i dublja i za nju je potrebno vreme i puno truda i strpljenja. Da bi ste od zaljubljenosti u nekoga prešli u fazu da tu osobu volite, morate je, najpre, dobro poznavati i prihvatiti onakvu kakva jeste. Morate voleti njene mane, njene slabosti i gluposti što nije nimalo lako. Jer ljudi su skloni da menjaju svet oko sebe i prilagođavaju ga sebi što uključuje i ljude oko sebe pa i one koje volimo. Ipak, kada nekoga stvarno volimo, volimo i sve što uz njega ide - i dobro i loše. A da bismo upoznali i to dobro i loše u nekome, definitivno je potrebno vreme jer ljudi jako često u fazi zaljubljenosti prilično "lažu" i foliraju ne bi li impresionirali. Nije retko da se pravo lice otkrije tek u braku. A zavoleti to pravo lice ponekad je nemoguće. Zbog toga je ljubav mnogo kompleksnija i temeljnija. Zaljubljenost je kao kampanjsko učenje - kratko traje i daje trenutne rezultate. A ljubav je temeljni, svakodnevni trud i rad koji rezultira trajanjem.

Ipak, iako bi se zaljubljenost mogla okarakterisati priličnom površnošću i nerealnošću u sagledavanju partnera, bez nje ne bi bilo ljubavi. Ona je uvertira u nju. Zbog toga se zaljubite u ljubav...

Kraj

Foto: http://www.lepotaizdravlje.rs

SREĆAN DAN (NE)ZALJUBLJENIH!

Dragi moji, i mi nezaljubljeni, sami, ostavljeni, ucveljeni, razočarani, zgrčeni... imamo dušu! Nije fer da ovaj ZALJUBLJENI dan ne bude i naš dan (uz svih ostalih 364)... Jer zbog čega bi se ljubav vezivala samo za muško-ženske odnose? Može se voleti i pas, mačka, ribica, udobni jastuk, topli čaj, nove cipele... Mašti na volju. 

Zbog toga, dragi moji nezaljubljeni i ucveljeni, ne padajte u depresiju zbog latica ruža, vatrometa i srdaca što na današnji dan lepršaju i pucaju na sve strane. I nama je nekada (davno) pucalo... Volite sebe i osmeh na lice! ( I nek crknu dušmani... :-))))) )

Zato, zaljubljenima čestitam "Lov iz in d er", a nama ostalima: 

Vince u  Friž-i-d-er... :-)))))))

NOVI BAJ D USPUT BLOG:
KAKO PREPOZNATI SAMOĆU