Приказивање постова са ознаком žene. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком žene. Прикажи све постове

уторак, 19. март 2013.

BABA MARTA - VREMENSKA NEZNASEPROGNOZA

Bože, bože, došlo ovo neko ludo vreme. Ono, istini za volju, u poslednje vreme i nije baš nešto normalno, ali sada ga pretera! Pa, reko' da sednem kao žena sa babom (ups, pardon, greška u startu...), kao žena sa ženom pa da upitam dotičnu gđu Martu šta to ima protiv proleća!?! Zašto ga, bre, mrzi toliko? Mislim, shvatam ja njenu frustraciju, ono, na izdisaju je zime, a nije još ni proleće, što bi rekao moj sin prava "PILEĆA KOKOŠKA"!

Slika različitih prilka na nebu, od sunca, kišnih oblaka, oblaka sa snegom do sunca ponovo
Naručujem jedno sunčano sa oblačkom :)))
Ali, ipak ga pretera! Došlo, bre, dotle da za običan izlazak do grada pakujem"koferče" na točkiće, umesto tašne "naramenice" (ili za damskije dame one večernje "pismo" tašnice). Pa u zavisnosti od situacije iznad glave, na ulici se svlačiš i presvlačiš! Od kratkih rukava, super-extra-strong kabanice, kišobrana "porodično pakovanje" jer te ovaj "singl" ne može da spasi ceđenja ni pod razno, pa sve do ribarskih čizmi (praktične su jer se lako navlače preko sandala, ono kad grune odjednom sa +25 do 0... ma, razumete već...).

I, evo pade meni na pament (skromno-pametnog karaktera) da vam predložim da mi lepo ovoj Babi uplatimo jedan duuuuuži spa tretman da se malo opusti i podmladi uz knjigu "SAMO 1 razlog zbog koga MRZIM proleće", a da nama ostavi sve one druge razloge da ih i mi "mrzimo"! Mislim, da osetimo, bre, u praksi šta to nije ok sa suncem, travicom,. pupoljcima, kaficom u baštici... Ma, saznaćemo več, samo neka ONA ode... ;)))))

foto: http://057.ba

петак, 15. март 2013.

NAUČITE ŠTA ZNAČI ŽIVETI


"Nesvestan život nije vredan da bude proživljen!" - SOKRAT 

ŽIVOT JE ONO ŠTO NAM SE DEŠAVA DOK SMO OBUZETI DRUGIM PLANOVIMA

Čovek skače padobranom u guste oblake ispod
Svaki početak je težak....

 "Jedan čovek lupa na vrata sobe svog sina. 'Čarli, kaže, probudi se! ' 'Neću da ustanem, tata, odgovori mu Čarli. Otac viče: 'Ustaj, moraš u školu! ' 'Neću da idem u školu', kaže Čarli.
Otac ga pita: 'A zašto nećeš? '
'Iz tri razloga, ' kaže Čarli. 'Kao prvo, škola mi je dosadna; drugo, učenici mi se rugaju; a treće, mrzim školu.'
Otac mu onda uzvrati: 'Dobro, sada ću ja tebi reći tri razloga zbog kojih MORAŠ da odeš u školu; kao prvo, to je tvoja dužnost; drugo, jer imaš četrdeset pet godina: a treće, jer si DIREKTOR."


PROBUDITE SE! PROBUDITE SE! ODRASLI STE. NISTE VIŠE MALI DA SAMO SPAVATE. PROBUDITE SE! PRESTANITE DA SE ZABAVLJATE SVOJIM IGRAČKAMA.  

"Ljudi u suštini ne žele da odrastu, ne žele da se promene, ne žele da budu srećni. Kao što mi je neko jednom rekao: "Ne pokušavaj da ih učiniš srećnim, samo ćeš nastradati. Ne pokušavaj da naučiš svinju da peva - samo ćeš straćiti vreme, a svinja će samo da se nervira."

Ali, samo kada nam je dosta da nam je svega dosta otvara se izlaz! 

Citati iz knjige "Buđenje"
Antoni De Melo

foto: http://www.cinemacity.org

понедељак, 04. март 2013.

KAKO SE KALI RASPUŠTENICA



           Eh, kako. Pa kao čelik, kao čovek... Ma, udri, bre, nemilosrdno! Očigledno je da sam ja malko besna. Mislim i sa razlogom. Ali, nije to više pitanje pogrešnog izbora u životu. Ne možeš da znaš sve. Nisu ljudi badava o nekom džaku soli trabunjali. Pa istrabunjah i ja negde na trećini tog džaka da se ljudski lik ukaže potpuno tek kada pravi život krene. To ne važi samo za mog bivšeg, već i za mene. A, budući da novi džak započeh sada sama, rešila sam da ga ručkam slatko. Da bes svoj skuvam baš lepo, još lepše serviram, pa u đubre! Nije to za mene. Ali, da bih do te kante došla konačno i sebe rehabilitovala potpuno, moram još malo po njemu da čačkam. 

Od kada je sveta i čoveka (mada po neki greškom sa drveta pade), deca se samo na jedan način prave i rađaju. U tom činu dvoje ravnopravno gene nove slažu, pa ako je tako, ko onda jednome od njih dade pravo da dete svoje ostavi ovako? Nije to pitanje razvoda, dvoje ne može više zajedno i tačka. Ali, na dete se tačka ne može i NE SME staviti. Kakav je, bre, to roditelj, gde će mu duša, da ljubav prema sopstvenoj krvi nema! Javiće se ona jednog dana možda, kada umesto dupeta glava proradi! A do tada, lipši magarče. A kad kosti svoje ostaviš na putu, pojaviće se i tata oreolom anđeoskim obasjan, da sinu priznanicama pokaže sa koliko nula piše se ta ljubav. Tad lešinu svežu nogom niz liticu, da se brže sa ivice svali. Ako pravde ima, neće lažne reči i suze pokajnice istinu drugačiju da skroje. U ovo ću da verujem jako! Ali ću, naučena sada, i pravdu u rukama čvrsto da držim. Pravda vam se, drage moje, drugačije ISTINA zove, prigrlite je pažljivo pa će i budućnost svetla da nam bude. 

Muškarac i žena stoje na razdvojenim stenama i majka baca dete ka ocu kao loptu
Deca nisu igračke...
 
Znam ja, drage moje, da vas ta budućnost plaši jako. I mene je dugo izjedala ta sumnja da će trud moj uzaludan biti i nestati u novčaniku tuđem punom. Ali shvatih da od tih misli dete svoje ne gledam dovoljno nežno, pogled mi se muti, a to je greh veliki. Ja za njega živim, daću mu sve što mogu jer je on deo mene i zauvek će to biti. A rizika u životu je svuda, i da saksija padne nam sa neba, pa i bivši jednog dana. To našoj deci ne sme ni jedan osmeh da uskrati sa usana naših, jer je baš taj osmeh ono što se parama kupiti ne može...  

Moj bivši je, blago rečeno, besan na mene. Ja bih pre rekla da me patološki mrzi. Zašto, više stvarno ne znam. A i ne zanima me. Jedino ne mogu nikako da shvatim da uporno ne vidi da tu mržnju prema meni prenosi na svoje dete. Jer ga on ne viđa i zbog toga što se meni inati, neće da me vidi, šta li... Ko da ja njega baš hoću... Pakleni je plan on smislio, ali sam ga prozrela ja na vreme. Naime, moj bivši je isplanirao uredno da sinu našem jednog dana objasni da mu je majka bila tooooliko užasna, da on nikako nije mogao da mu priđe od grdobe njene. A kopao je i rukama i nogama. Da sam na negovom mestu, ne bih se baš klela, čak ni u extra skupe zimske gume za novog četvorotočkaša. Jedino još nisam „provalila“ kako će mu objasniti što ga je onda takvoj nakazi prepustio na milost i nemilost. To se sudski valjda zove najbolji interes za dete. Da li vama ovo zvuči malo nelogično, meni da, ali ja nisam merodavna jer se sve nešto kopitim i ritam...  

Pa ću tako kopitom ponovo o zemlju da i ovo kažem. Besna sam zato što sam prevarena kao čovek! Prevario me je da je sposoban da bude muž i otac, a onda shvatio da baš i ne može. Da ga citiram: „Mislio sam da mogu!“ U teorijama sve može, ali praksa je nemilosrdna. E, zbog toga se ja osećam prevarenom. I patim jer već vidim da mi dete raste u porodici sa jednim upražnjenim mestom. Jer ja sam htela za svoje dete onu pravu! Popunjenu skroz. Ipak, bez obzira na sve, ja sam iskreni pristalica teroije „bolje dobar razvod, nego loš brak“. Trpeti nesreću zbog dece uvod je u katastrofu. Jer deca sve vide, sve osećaju, pa se to jednoga dana na njima i pokaže. 

Zbog toga ću se sada obratiti muškarcima (pre svega onima što sliče mom bivšem, teoretičarima-karijeristima), ako neki ovo bude hteo da pročita. Drage moje samo fizički jače polovine, razmislite dobro pre nego što se u kolo uhvatite. U krajnjem slučaju, jeftinije je. Nije porodica igračka, a o detetu da i ne pričam. Obraćam se vama jer, statistički gledano, vi nekako najviše pucate po šavovima. Znam ja dobro da je nemoguće sve predvideti, a o onome da se planira puno uvek se slatko nasmejem. Kao i Bog, verovatno, kada nam planove kvari. Ali, bar probajte. A ako stvarno ne ide više, ako spoznate da vam neka druga osoba mozaik duše popunjava jer i to je sastavni deo života, onda da vam kažem sledeće. Ženu možete da ostavite, ali majku svog deteta NE SMETE! Jer, žena je ljubavnica (da ga na vašem jeziku kažem), a majka je svetinja. Kakva god da je, šta god vam tako strašno uradila, morate joj poštovanje dati jer vam decu čuva. Ako čuva, jer i žena čudnih ima. Sa njom morate ostati i kad sa njom niste, jer to je prava zajednica zbog dece. Test zrelosti. Ne inatite se jedno drugom, jer vam deca zbog toga ispašataju, a nisu sama na ovaj svet došla, već se vašom voljom rodiše. Pa onda odgovornost za njih i preuzmite! Razmislite malo o tome. Ajde i ja da ga udarim po toj savesti, ako je ima!

I šta sad u naravoučenije? Opet je lako. Svog dragana bivšeg pod hitno iz srca van! Ja sam to odmah presekla. Iš, napolje, bre! A, tu si se sakrio pa kutiš da iz kuta tog iskočiš na prepad. E, nećeš, vala. Našla sam te pa napolje! Napolje, napolje iz moje duše zauvek. Pa vratima jako TRASSSS. Da odjekne. To vam je početak kaljenja. Kada to uspete da uradite, onda je sve drugo mnogo lakše. Jer, kada već sve ovo mora da nas snađe, zamislite još da se i sa nekim emocijama nežnim u duši borimo. Kada ih vidimo, da nam sećanja fina navale. Pa suzice na okice, vrati mi se, vrati, dragane jedini. Ma nemoj, e baš da ne bude. Voleli bi oni to, ali jednom pamet u glavu mora da stane! 

Drage moje, ovo je direktno povezano sa pitanjem naših odnosa kao dvoje što decu imaju. Deca će nas zauvek povezivati, a to je bogatstvo što cene nema. Život novi, čudo, što stvorismo da sebe nastavimo i kada nas ne bude više. Zbog njih bi međusobno poštovanje trebalo da ostane, ali se to, nažalost, često ne dešava. Ja mislim upravo zbog nepotrebnih, sažvakanih emocija. Ja sam ih ispovratila svom bivšem, ma ič ga ne ljubim više, pa zato sada spokojno mogu reći da bih volela da pokaže malo zrelosti pa da do poštovanja zajedno dođemo za dobro našeg deteta. Da se i on oslobodi tog besa, mržnje, šta god da je...

Dakle, isterajte to napolje što pre, pa pali napred „čisto“ bez tog tega što te u prošlost vuče. Jer, svaka raspuštenica mora postati emotivno samosvesno biće. Da se iskali. To je jako bitno za njeno zdravlje i opstanak. U suprotnom, izumiranje preti ozbiljno!!!
A ja sad haltere na sebe oblačim, samo za moje oči, pa damski u kuhinjicu i bes u kanticu, a onda sebi nešto lepo da spremim. Štiklicama po kuvaru da šetam i krem-snove umutim sa šlagom. Brine me samo da mi štikle nisu dovoljno visoke za snove što mutim...

SVAKA SLIČNOST SA REALNOŠĆU JE NEREALNA...

fotografija: http://vukajlija.com

субота, 02. март 2013.

VIP RASPUŠTENICA



Dragi moji, evo mene ponovo. Zaludna, raspuštena pa pišem li pišem... Pa reko' da podelim sa vama jednu lekciju i prosvetlim vas znanjem o tome šta je to "SAMOHRANA MAJKA". Ja je naučila od svog bivšeg i vrlo je poučna pa da i vama pomognem da shvatite. Vrrrrrlo poučna, vrrrrrlo... 

Dakle, moj bivši objasnio mi jednom prilikom evropskim urlikom da on nema razloga da se javlja i pita za dete, a još manje dolazi da ga vidi, budući da kroz alimentaciju daje dovoljno para što je po njemu garancija sinovljevog zadovoljstva. Mene je odmah išibao po turu što se javljam sa nekim primedbama da ne mogu sve sama, dok se on jadan ubi radeći da zaradi za moja alava, neradnička usta. Sram me bilo, pa ja SAMO čuvam dete. I za to još bivam plaćena! Uh, bre, od ovakve teorije glava zna ozbiljno da zaboli! Da probam da rastumačim pa da vam kažem ono što u zakonu ne piše, ali je dozvoljeno njime. Kada tata postane papirni. Mislim na papiru, a preko obojenog sa precizno izbrojanim brojem nula.

Dakle, drage moje, posao samohrane majke je pravo zadovoljstvo. Dobijete neku crkavicu na račun, pa detetu u ruke i ojha, uživancija! Evo recepta. Kad dete ogladni, papir iseckate na sitne komade, ispasirate dobro i dobijete vrhunsku kašicu od koje je dete sito do sledeće isplate. Kada se razboli (sram nas bilo, neodgovorne majke, što nam se deca u vrhunskim uslovima razboljevaju), dovoljan je samo jedan papirni lek i sve odmah prođe. Kakvo, bre, noćno dežurstvo i nemir u duši. Nule na papiru spuštaju temperaturu ko od šale. Ako je detetu hladno kojim slučajem, obucite mu papirne gaće, greju ko lude! Jedino još nisam pronašla recept za ljubav. Dvoumim se koliko je grama papira potrebno za jedan osmeh. Cenim ga na 200 onog sa najvećim brojem nula, al’ me nešto vuče na 250. Strah me da ne omanem pa da osmeh ostane kiseo. Hmm…Ne brinite, „provaliću“ ja ovo pa ću vam javiti. Sa koliko nula piše se ljubav... 

Žena nosi u rukama gomilu kutija i kesa iz kupovine gaderobe
Shoping for fun...


Temu alimentacije je moj bivši toliko izbanalisao, da je stvarno tragično smešno. Teorija br. xxx iz priručnika „Čuvaj se deteta, ujeda!“ sa podnaslovom „roditeljstvo na daljinu, svaki kontakt opasan po zdravlje i karijeru“. Naime, alimentaciju daje MENI, a pošto ja ništa ne radim, već SAMO čuvam dete, to mu onda došlo na lezi lebe da te jedem. Naravno, on je lebac mirisni, a ja ajkula sa falinkom čim lebac gustiram slatko. Poređenje je adekvatno za ovu teoriju, jer ajkule imaju baaaš veliki broj jaaako oštrih zuba što niču li niču. Jadničko, baš mi ga je žao kada zamislim koliko sigurno pati kada svaki mesec te nemilosrdne čeljusti mora da namiri. Zato je on pametan vrlo pa alimentaciju do pare tačno, gore nikako, a na dole svakako. Pa kad to meni ide, svašta. Tako ja mesečno jednom nafilujem svoj novčanik lagodno, pa u đipanje do zore! Pa raspuštena sam, zar ne! 

Da znate da sada, dok ovo pišem, počinjem da uživam što sam raspuštenica. Pa to je, bre, extra filing! Dete mi raste samo, skuva mi i opere, kafu u krevet donese, vodi računa o svom zdravlju i napredno je baš. Samo naučilo da hoda i priča, samo se u park vodi i sa pijace hranu seca vešto, evo i na belosvetske knjige navrnulo ko ludo da jezike upija. A sve samo. Niti jede, niti pije, pa ni produkte razne ne ispušta, istu garderobu samo produžava i krpi, dok mamica nožicama po vazduhu maše i tatine šuške broji. Ma, da znate samo kakvu fensi garderobu imam, sve etiketirano „Made by Tatica“! Baš bih volela da ja i moj bivši ukrstimo nekako naše garderobere, pa da vidimo ko je jači. Ako mu pronađem džemper od kašmira vredan koliko i čitava mi alimentacija, odmah ću da ga tužim za nanošenje duševnih boli!

Da ne grešim dušu opet, moram spomenuti bitnu činjenicu. Bivši moj uredno plaća alimentaciju (preskoči, doduše, po neki mesec, da ne zaostane za homo balkanikusom), pa ja spadam u retke srećnice što se prilično redovno obraduju kontigentom sa bankomata. Reklo bi se baš je savestan, pa ipak o detetu brine, papirno doduše, ali never mind. Međutim, opet tu zvrčka skrivena vreba. Dete svoje ne viđa jer za to sankcija nikakvih nema, pitanje je to savesti njegove i volje mu dobre, a za ne plaćanje alimentacije sankcije postoje. To je valjda neka vrsta krivičnog dela pa može malo i iza rešetaka. Ono prvo je teško dokazivo, moja reč protiv njegove, a ovo drugo se jasno na bankarskom izvodu vidi. Znam da kapirate šta sam htela reći!

Sada ponavljajte za mnom glasno da ovo kbj. naravoučenije utuvite jednom za svagda: BITI SAMOHRANA MAJKA NIJE POSAO, VEĆ 10 STARS ALL INCLUSIVE ODMOR. Kakav, bre, Burj-al-Arab. Isprdak našeg luksuza. Zato, u pauzama manikira i pedikira, a pre relax masaže, koktelčiće u tišini da ispijate da neko slučajno ne čuje i upadne nam u ovaj special VIP klub pa nam zadovoljstvo neko ne uskrati! Šššššš......... 

Žena sedi na ležaljci na plaži i uživa u pogedu na more
Uživancija...

SVAKA SLIČNOST SA REALNOŠĆU JE NEREALNA...

fotografije: http://zena.blic.rs 
http://www.savjetnica.com 

четвртак, 21. фебруар 2013.

ČOKOLADA OD 1,5 MILIONA DOLARA

Bombonjera u kojoj se nalazi i smaragdni prsten i ogrlica
Čokoladni luksuz


 "Devet od deset osoba voli čokoladu. Deseta uvek laže."

                                                                                                John Q. Tullius

Dijamanti su najbolji prijatelji žena… A šta je sa čokoladom? Najslađe “zabranjeno voće”, najčešća “maramica” za suze i antidepresiv, zbog koga se smeje, uživa i plače (kada se nataloži gde joj nije mesto) najpopularniji je afrodizijak na svetu. 

Na čokoladu niko nije imun (iako poneki pokušavaju da se ubede u suprotno) pa je zbog toga ona i najomiljenija poslastica na svetu. A kada čokoladu spojite sa dijamantima, uspeh je zagarantovan. Nema te žene koja bi ostala imuna na bombonjeru vrednu 1,5 miliona dolara. 

Imajući u vidu ovu činjenicu, svetski poznata zlatara Simons Jewelers osmislila je originalan poklon za sva čula – čokoladnu bombonjeru koja u sebi objedinjuje najpoželjnije – vrhunsku čokoladu i bling-bling! Ova bombonjera spoj je vrhunske čokolade i vrhunskog nakita. U bombonjeri se nalazi izbor najfinijih čokoladnih pralina izrađenih u svetski poznatoj prodavnici čokolade Lake Forest Confections, a krem krema bombonjere jeste nakit: ogrlice, minđuše, prstenje, narukvice ukrašene dijamantima, smaragdima, safirima… Da li je potrebno još da pričamo ili slika govori - 1,5 milona reči… 

Bombonjera sa dijamantskom narukvicom i minđušama
"Dijamantska" bombonjera


Foto: http://www.luxist.com 
         http://www.oddee.com


среда, 20. фебруар 2013.

ZALJUBITE SE U LJUBAV

Jedno od pitanja koje ljudi najčešće postavljaju jeste: "ŠTA JE LJUBAV?" To je ujedno i jedno od najtežih pitanja na koje čovečanstvo uporno pokušava da odgovori. Prošli su vekovi, veze su se razvijale i menjale, a sa njima se razvijala i menjala ljubav. Ipak, niko još uvek nije uspeo da da pravu definiciju ljubavi. Nakon dužeg razmišljanja, logično je onda postaviti pitanje da li je uopšte i treba definisati ili je, jednostavno, treba osećati, ako je toliko teško pronaći joj "recept".

Ljudi su najčešće skloni da ljubav povezuju prvenstveno za odnos muškarca i žene, ali je ljubav znatno kompleksnija i rasprostranjenija. Najjači vid ljubavi jeste onaj koji roditelj oseća prema svom detetu, a posebno se tu izdvaja majka čija ljubav ne staje ni u jednu definiciju, teoriju, naučni eksperiment ili dokazivu hemijsku reakciju. To je fenomen nad fenomenima koji se ne opisuje, već oseća.

Oko čija je zenica u obliku srca

Kada nam se desi ljubavni brodolom, skloni smo razočaranju i fatalističkom pristupu da ljubav boli. Naravno da krah ljubavi boli jer sa njenim odlaskom gubimo nešto što je bilo deo nas. Da li je, pak, realno stvarno bilo deo nas ili smo mi to sami projektovali, to je takođe deo "ljubavnog ludila" bez koga ljubav ne bi bila tako fatalna. Jer, da vas podsetim kako se kaže: "Ljubav je slepa."

Ali, da li je ljubav slepa ili je ZALJUBLJENOST ta sa povezom preko očiju? Jer to su dva različita pojma. Zaljubeljnost je prolazna, ukoliko se ne pretvori u ljubav, a ljubav je mnogo trajnija i ozbiljnija. I sama reč zaljubljenost potiče od latinske reči koja u prevodu znači budalast ili nerazuman što dovoljno govori o osnovnoj osobini zaljubljenosti (amantes, amentes – zaljubljen, zaluđen). Zaljubljenost je slepa jer onaj ko je zaljubljen ne vidi jasno ono u šta je zaljubljen. Vidi ono u šta želi da bude zaljubljen. Zbog toga zaljubljenost i nije trajnog karaktera. Ljudi se zaljubljuju u ideale u ono što im fali i što žele. Zaljubljuju se u sanjarenje o nekome pa se realnost previđa i gubi. O zaljubljenosti se često govori kao o "leptirićima u stomaku" ali je činjenica da je njen karakter individualan i razlikuje se od osobe do osobe. Ono što je za mene zaljubljenost nije i za vas i obrnuto. Kao i sa drugim osećanjima jer nismo svi tužni na isti način, nismo svi ljuti na isti način pa nismo ni svi zaljubljeni na isti način. Ipak, ono što sve nas spaja u tom ludilu zaljubljenosti jeste neko čudno talasanje u telu i pomućenost vida... Razlika je u stepenu "slepila"...

Za razliku od zaljubljenosti LJUBAV je mnogo ozbiljnija i dublja i za nju je potrebno vreme i puno truda i strpljenja. Da bi ste od zaljubljenosti u nekoga prešli u fazu da tu osobu volite, morate je, najpre, dobro poznavati i prihvatiti onakvu kakva jeste. Morate voleti njene mane, njene slabosti i gluposti što nije nimalo lako. Jer ljudi su skloni da menjaju svet oko sebe i prilagođavaju ga sebi što uključuje i ljude oko sebe pa i one koje volimo. Ipak, kada nekoga stvarno volimo, volimo i sve što uz njega ide - i dobro i loše. A da bismo upoznali i to dobro i loše u nekome, definitivno je potrebno vreme jer ljudi jako često u fazi zaljubljenosti prilično "lažu" i foliraju ne bi li impresionirali. Nije retko da se pravo lice otkrije tek u braku. A zavoleti to pravo lice ponekad je nemoguće. Zbog toga je ljubav mnogo kompleksnija i temeljnija. Zaljubljenost je kao kampanjsko učenje - kratko traje i daje trenutne rezultate. A ljubav je temeljni, svakodnevni trud i rad koji rezultira trajanjem.

Ipak, iako bi se zaljubljenost mogla okarakterisati priličnom površnošću i nerealnošću u sagledavanju partnera, bez nje ne bi bilo ljubavi. Ona je uvertira u nju. Zbog toga se zaljubite u ljubav...

Kraj

Foto: http://www.lepotaizdravlje.rs




субота, 16. фебруар 2013.

KAKO PREPOZNATI SAMOĆU

Često se može čuti kako je savremeno doba sa sobom donelo mnoštvo tehnologije, ali i ljudske otuđenosti. U ovim našim, siromašnijim krajevima, otuđenost je, pre svega, posledica jurnjave za egzistencijom. Ali, samoća o kojoj ću ja pisati je, ipak, drugačijeg karaktera. Ljudi su često skloni da upadaju u samoću nakon teških životnih lomova ili gubitaka. Gubitak bliske, voljene osobe, razvod, raskid duge veze i gubitak posla najčešći su razlozi za povlačenje u sebe. Razumljivi su razlozi zbog kojih se to dešava i samoća je u takvim situacijama i lekovite prirode jer je čoveku ipak potrebno da se malo osami ne bi li zalečio rane. Ja bih to nazvala "produktivnom samoćom" jer je razgovor sa samim sobom i suočavanje sa realnošću jako važno radi "ozdravljenja" i ponovnog "oživljavanja". Ipak, granica između te korisne samoće i samoće koja izjeda i razgrađuje ličnost je tanka. Ljudi ponekad nisu ni svesni da su postali "sami". Evo nekih simptoma te "opasne samoće":

1. Strah od ljudi i izlazaka među njih - trenutak kada osetite strah od ljudi i ne snalaženje u prisustvu nepoznatih ljudi znak je da ste se previše povukli u sebe. Komunikacija sa ljudima je neophodna jer smo društvena bića i gubitak tih društvenih niti jako je opasno i razorno za ličnost.

2. Nesnalaženje u razgovoru sa ljudima - može se manifestovati na dva načina: mucanjem i nemogućnošću sastavljanja rečenica ili preteranim, nezaustavljivim govorom. Oba su posledice nedovoljne komunikacije sa ljudima. Zdrava komunikacija je izbalansirana a u njenom nedostatku dolazi i do poremećaja koji ide u krajnosti. Ili se teško govori ili se ne prestaje.

3. Izbegavanje susreta sa ljudima - ili bežanje od ljudi. Izbegavanje kontakata sa ljudima i bukvalno bežanje od njih je siguran znak da ste previše sami. Ljudi se doživljavaju kao strana tela koja vrše invaziju na naš prostor samoće pa se od njih beži. Saginjanjem glave na ulici i pretvaranjem da se ne vidi ili jednostavnim neizlaženjem iz sobe ili stana.

Kada upadnete u samoću iz nje se teško izlazi. Pomoć je potrebna i najbolje je da dođe od bliskih osoba, ali vrlo često naši najbliži ne znaju kako da pomognu pa je moj savet da se u takvim situacijama ipak obratite stručnom licu. Psihijatri su kod nas i dalje tabu ali to su samo lekari kao i svi drugi. Odlazak kod psihijatra ne znači da ste "bolesni u glavu", što bi naš narod popularno rekao, već da ste odgovorni prema sebi jer ste spremni da potražite pomoć. A svest o tome da imate problem, pola je njegovog rešenja. Gubici su sastavni deo života, nije ih lako preboleti ali bežanje od života i ljudi može imati zaista teške posledice. Show must go on...


Žena sedi sama, spuštene glave 

Samoća boli

Fotografija: http://slozna-braca.balkanium.org

четвртак, 14. фебруар 2013.

SREĆAN DAN (NE)ZALJUBLJENIH!

Dragi moji, i mi nezaljubljeni, sami, ostavljeni, ucveljeni, razočarani, zgrčeni... imamo dušu! Nije fer da ovaj ZALJUBLJENI dan ne bude i naš dan (uz svih ostalih 364)... Jer zbog čega bi se ljubav vezivala samo za muško-ženske odnose? Može se voleti i pas, mačka, ribica, udobni jastuk, topli čaj, nove cipele... Mašti na volju. 

Zbog toga, dragi moji nezaljubljeni i ucveljeni, ne padajte u depresiju zbog latica ruža, vatrometa i srdaca što na današnji dan lepršaju i pucaju na sve strane. I nama je nekada (davno) pucalo... Volite sebe i osmeh na lice! ( I nek crknu dušmani... :-))))) )

Zato, zaljubljenima čestitam "Lov iz in d er", a nama ostalima: 


Vince u  Friž-i-d-er... :-)))))))

Dve čaše vina od koga u vazduhu nastaje srce

NOVI BAJ D USPUT BLOG:
KAKO PREPOZNATI SAMOĆU


среда, 13. фебруар 2013.

ŠTA JE PMS br. 2 I KAKO GA "PREBOLETI"

Poznato je da žene imaju jedan interesantan fenomen poznat skraćenicom PMS ili u punom nazivu predmenstrualni sindrom. Većina žena dobro zna o čemu se radi pa neću detaljisati jer nisam kompetentna, izuzev kada sam u PMS-u pa mi ispadaju stvari iz ruku, prozori mi se despresivno zacrne a hoću i da ujedem... Međutim, postoji još jedna ženska "boljka" istog skraćenog naziva PMS koja je stručnoj javnosti nedovoljno poznata. Naime, drugi ženski PMS, punog naziva POST-MAJČINSKI-SINDROM široko je rasprostranjen ali se njime stručnjaci do sada nisu bavili. Pa, eto, skromna ja, da ukažem javnosti na značaj i potrebu stručnog prilaza ovom problemu. Ime na prvi pogled može da zbuni, jer majčinstvo je "Neverending story" pa kako onda može ući u neku "post" fazu? Mogućnost zabune je vrlo verovatna ali ću objasniti na šta se ta "post" faza odnosi.

Postoji jedna interesantna faza, otprilike u vreme kada DETE dovoljno odraste da već može samo da hoda, da se nahrani (ali ne i da samo sebi spremi hranu), da se obuče, svuče, samo opere zube... Otprilike mu to dođe negde između treće i četvrte godine. Individualno je to, pa ne bih da generalizujem o vremenskom periodu kada se PMS br.2 javlja. Ipak, ono što je većini žena zajedničko (da se ponovo ogradim od generalizovanja) u tom nekom perodu kada nam deca malo poodrastu pa više ne vise sa raznih delova naših tela je to da se malo zbune. Blago rečeno. Objasniću.

lice našminkane devojke koja namiguje
Додајте натпис

Kada je dete malo, majka je angažovana 156% (dodatnih 56% obično ide na ostatak domaćinstva uključujući i "jaču polovinu", ako je ima). I opet ću da dosađujem negeneralisanjem jer nas ima raznih pa molim i muške i ženske "nestereotipe" da se ne uvrede... Dakle, kada su deca baš mala, situacija je vrlo jasna. Tri smene non-stop, sa eventualnim pauzama da se nešto pojede ili operu zubi... Priroda je to tako uredila i svaka majka tačno zna na šta mislim. Pomoć jeste moguća, ali jedna je majka! Deca nepogrešivo osete "uljeza"... Elem, ono što je karakteristično za PMS br.2 jeste blaga izgubljenost žensko-ženstvene intuicije. Može zazvučati rogobatno, ali većina majki u jeku majčinstva baš i nije sklona da se šminka, doteruje i na štiklama hoda. Više su sklone radnim uniformama na kojima se jasno može "pročitati" dnevni jelovnikom. Štikle su opasne jer često treba skokom gde dete okom... Čast izuzecima... Isto važi i za utegnuto-skockane kombinacije jer razne akrobacije rukama i nogama datu kombinaciju mogu fatalno oštetiti...

Dakle, za većinu majki u periodu najjačeg majčinstva karakteristično je da su u licu malo ubledele a po telu šarene... U komotnoj, širokoj odeći. Elem, kada taj period prođe pa se deca malo osamostale, žene se u jednom trenutku pogledaju u ogledalo i shvate da su zaboravile da budu - žene. Onaj trenutak kada ponovo treba da izađete među ljude, ne kao majka, nego kao žena početak je PMS-a br. 2. Neke žene to prebole prilično lako, ali neke upadanu u tešku fazu PMS-a br.2. Ja spadam u tu drugu grupu nesrećnica... Sećam se da sam prilično dugo bila zbunjena činjenicom da na sebi imam garderobu bez ijedne fleke! Teško je podneti taj šok... A da ne pričam koliko mi je vremena trebalo da se osmelim i napravim taj prvi korak na štiklama posle........... Maskara mi je u prvom trenu izazvala asocijaciju na četku za čišćenje flašica a kada sam stavila rumenilo ugledala sam svoj svakodnevni lik iz parka, ali bez isprekidanog disanja. A tek susret sa presom za kosu! Joooj, kako se ranije nisam setila da je iskoristim za peglanje sitnih stvari... Uh, pogledati neki drugi žanr filma sem crtanog ili pročitati celu jednu stranicu knjige... Slova nisam zaboravila, ali da čitam kao odrasla osoba jesam. Ipak, najstrašniji trenutak je svakako izlazak u svet. Sama, kao žena. Jer kako to izvesti kada mi se ništa ne mota oko nogu, ne vuče za ruke i odeću? Kako smiriti ruke da ne rade 10 stvari istovremeno i ujednačiti korak sa tempom ljudi, a ne sa tempom štoperice? Strašno... Imate osećaj kao da vas svi gledaju, da vas sve nešto svrbi i češka po telu, a naročito U GLAVI! E, to je taj PMS br.2. Trenutak kada se ponovo setite da ste ŽENA!Kada shvatite da postoje kratke suknje, frizer, lak za nokte i da se telo može potpiti u toplu kupku u kadi čitavih pola sata.

Drage moje, o PMS-u br. 2 treba pričati. Iako deluje kao nešto bezazleno i nerelevantno u odnosu na gomilu drugih stvari koje nam nad glavama vise, ovaj problem nije mali. Divno je biti majka, ali je još lepše biti i žena i majka! Ne zaboravljajte sebe jer ako to učinite i drugi će zaboraviti vas...

Kraj

SLEDEĆI BAJ D USPUT BLOG:
SREĆAN DAN (NE)ZALJUBLJENIH

уторак, 12. фебруар 2013.

LJUBAV(ni) KORN FLEKS



Ah, ta ljubav... Dođe mi i ona na "tapet"... A htela sam da je izbegnem, majke mi, ali ne vredi... Nešto sam alergična na ljubav poslednjih godina... Ali, juče slučajno bacih oko ka televizoru pa mi ga upeca jedna zanimljiva emisijica, posvećena baš ljubavi. Rekoh, aj' da vidim šta će reći ljudi, možda nađem i lek za svoju "alergiju"... I lepo pričaše gosti, nema šta, sve do trenutka kada jedna gošća ne reče da ona veruje u ljubav i porodicu "kao sa reklama za korn fleks".

?!???!!!*$#%%&"!///?????????

Hmmmm.... Znate onaj osećaj kada mislite da vas neko potajno snima i izvrgava ruglu... E tako sam se i ja osećala nakon te izjave. Jer koliko ja znam (nekompetentno i potpuno podložno kritičkom sudu), bajke žive u knjigama, reklame u televizoru, a život je uživo.

Nemam nameru da vam "solim" pamet šta i kako treba da mislite o ljubavi, jer svako je kovač svoje (ne)sreće, samo što nekome život gvožđe da vrelo, a neko ga golom pesnicom kuje hladno... Ali, idealizacije su uvek pogubne, a jedna od najvećih je upravo ljubav. Od te idealizacije ozbiljno stradaju vitalni organi: muškarcima novčanik a ženama glava (a, boga mi, i kičma). Da ne bude zabune, znam ja dobro da glava baš i ne radi kada se progutaju oni "leptirići", ali smatram da i kada oni lepršaju, oči ipak mogu da gledaju, a mozak da misli. Ne ide to lako kada si mlad, nije ni prirodno baš, ali kada se taj "virus" preleži (ako nema ozbiljnijih posledica), nauk treba da se nuči. Zato i postoji. Jer ako se dobro savlada, onda vam se, kada je to najpotrebnije, neće desiti da porodicu i ljubav poistovećujete sa reklamom. Jer reklama staje u minut, a život u novi život i godine...

Kraj

NOVI BAJ D USPUT BLOG:
ŠTA JE PMS br. 2 I KAKO GA "PREBOLETI"

уторак, 05. фебруар 2013.

AEROBIK ZA DOMAĆICE

Drage moje, prođoše koooonačno svi silni praznici, ali ostaviše VIDLJIVE posledice... Minimum 5kg u plusu... Straaaašno!!!! Za jednu domaćicu to je neprihvatljivo! Zbog toga što joj je "fitnes centar" na dohvat ruke svakodnevno. Hajde neka se neka zaposlena dama pohvali privilegijom da su joj sprave za zatezanje, rastezanje, stezanje, savijanje... svakodnevno dostupne i to neograničeno (doduše, njima su te "sprave" dostupne posle radnog vremena na istoj lokaciji, ali to je druga priča...)! Da, da, drage moje, pristup izvoru lepote i zdravlja za vas je bez roka trajanja (...sa eventualnim rokom trajanja domaćice, ali i to je neka druga priča...). Zbog toga je nedopustivo da se na vama primećuje povećanje "gabarita" (izuzev prednjeg i zadnjeg "trapa" jer su ti delovi afrodizijačkog karaktera...). Zbog svega toga, rešila sam da vam pomognem da svoj kućni "nerad" iskoristite na što bolji način.

Vežba prva: NAMEŠTANJE KREVETA

Počinjemo lagano, naravno, da ne bi došlo do eventualnog ušinuća ili istezanja fatalnog karaktera za vašu porodicu.

Dakle, prva stvar koju morate da uradite jeste da uveče obavestite sve članove domaćinstva da ujutru ni slučajno ne pipaju svoj krevet (izuzev trenutka kada se odvajaju od njega), jer što više kreveta za nameštanje, to više zagrevanja za vas. Ćebad i posteljinu istresati po 10 puta svakom rukom, ali BEZ PAUZA da bi se što bolje i brže zagrejali. (Ne obraćajte pažnju na prolaznike ispod, neka oni obraćaju pažnju na vas! Odlična vežba za jačanje samopuzdanja!) Nakon toga priđite "radnoj površini" tj. krevetu i energičnim pokretima "istucite" jastuke, po 10 puta svakom rukom, pokupite ih i spakujte sve tako da bude nemoguće utvrditi da je neko u krevetu boravio cele noći.

Vežba druga: OBLAČENJE DECE (i muža, ako ga ima)

Druga vežba je izuzetno dobra jer vežba vaše strpljenje i uključuje sve mišićne grupe istovremeno (naročito moždane). Dakle, decu nikako nemojte učiti da se oblače sama jer ako oni to nauče, vaša lepota će platit cenu!!! Ukoliko imate više "komada" dece, oooobavezno je da ih oblačite u isto vreme. Na taj način će ova vežba dati najbolji rezultat. Dok jednom detetu JEDNOM rukom navlačite čarape, drugom rukom u isto vreme povlačite pantalone ili suknju drugom detetu. Onda promenite ruke i "rekvizite": čarape za drugo dete, pantalone ili suknja za prvo dete. Ipak, bitan je sklad... Vežbu prilagoditi uzrastu dece. Dok se bavite decom, nikako ne zaboraviti da u isto vreme povedete računa i o "jačoj polovini" da iz kuće slučajno ne izađe u različitim čarapama i neprecizno ispeglanoj košulji. Pazite, vaš ugled je u pitanju!!!


Žena na štiklama, usisava ali u isto vreme skida gaćice
Motivacioni slogan svake domaćice

Vežba treća: ODVOĐENJE DECE U VRTIĆ, ŠKOLU...

(Ukoliko su deca manjeg uzrasta, ova vežba se primenjuje prilikom šetnje po parku)

Najbitniji segment ove vežbe je dinamičnost. Jaaaako je važno da vaši pokreti budu sasvim usklađeni i energični. U isto vreme raditi ruke, noge, leđa i vrat (pazite na disanje...) tako što ćete sav teret za decu staviti na vas. Rančeve, kese, presvlake, užine i...  rasporediti po sebi na osnovu težine kako biste se ravnomerno opteretili.To je važno zbog kičme jer se neće dobro uvežbati ako nije ravnomerno (pre)opterećena... Za šetnje po parku preporučujem da dete pustite da ode što dalje od vas kako biste mogli da aktivirate noge trčeći... Jer, brzi hod i trčanje ipak nije isto...

Vežba četvrta: ČIŠĆENJE KUĆE

E, ovo je ono pravo! RAJ za mišiće! Preporuka je da kuću čistite svakodnevno, celu, u stilu generalke, ali ubrzanijeg tempa zbog rezultata... Početi od kupatila i ribanja kade, lavaboa, wc šolje, poda... Odlične vežbe za ruke i leđa. Kada završite (da se cakli), pređite u kuhinju i ponovite sličan scenario: ribanje sudopere, radne površine, šporeta, frižidera i drugih eventualnih kućnih aparata (mada, šta će vam kada ste vi tu...). Kada završite sa kuhinjom, pređite na sređivanje soba. Brisati prašinu, podove i nameštaj do efekta visokog sjaja jer je to garancija da su mišići dali svoj maksimum pa će i rezultati biti isti. Obavezno ribanje tepiha u svim prostorijama jer je to najbolja vežba za ruke, guzu, leđa (i kolena). Usisavanjem fantastično istežete leđa!

Vežba peta: KUVANJE

Iako vam se možda čini da ovo ne spada u kategoriju "aerobnih" aktivnosti, varate se. Važan je pristup. Ukoliko povrće seckate prosečnom brzinom od 30km/h, vaši bicepsi će pevati od miline! Kada mešate jelo, obavezno je da koristite obe ruke naizmenično, po deset mešanja svakom. Brzinu prilagoditi gustini jela. U isto vreme menjajte nogu na kojoj stojite, u skladu sa rukom kojom mešate, kako biste zatezali prednju ložu i gluteus.

ISTEZANJE

Kada sve ovo završite, obavezno je istezanje mišića. Počnite lagano, svlačenjem kućevno-radne uniforme pa ubrzajte oblačenjem vankućevno-radne uniforme, a onda ubacite u treću brzinu kako biste stigli da na vreme pokupite decu iz vrtića i škole... Jer vreme je... :-)




недеља, 03. фебруар 2013.

ZAŠTO ŽENE NIKADA NEMAJU ŠTA DA OBUKU?



“ JA NEMAM ŠTA DA OBUČEM!« JE JEDNA OD NAJČEŠĆIH ŽENSKIH REČENICA KOJA MUŠKARCE PROSTO IZLUĐUJE. DA VIDIMO DA LI IH IZLUĐUJE SA RAZLOGOM ILI NE?!! 

Žena ispred ormana sa stvarima bira garderobu

Ljudi moji, pa ovo je stvarno neverovatno! Svaki, ali svaki put ista priča. Eto, spremamo se ja i moja »jača polovina« za grad i ja, naravno, ne znam (bolje rečeno NEMAM) šta da obučem. I dok ja lupam glavu i nerviram se pred ormarom, on se spremi za 15 minuta i počinje sa starom pričom: »Pa kako nemaš šta da obučeš? Pa ormar ti je prepun! Ma daj požuri, zakasnićemo!«. I naravno pod pritiskom vadim već viđenu kombinaciju, šminkam se na brzinu (a o kosi i da ne govorim) i sva nervozna izlazim iz stana. Nalazimo se sa društvom u jednom kafiću i on ODMAH počinje sa pričom kako su žene stvarno nepodnošljive, kako stalno kukamo da nemamo šta da obučemo, a svaku priliku koristimo da kupimo nešto novo. Naravno, muški deo društva odmah se solidariše u satanizovanju nas žena i zaključuje da smo mi, zapravo, samo velike »štetočine« kako za njihove novčanike, tako i za njihove živce. I sve se na kraju svodi na jedno: oni se jadni ubiše od posla, dok mi samo mislimo na nove krpice i šminku. Ispadoše oni još i žrtve. Pa zamislite vi to! Neverovatno, zar ne! 

I kako da žena ne poludi? Oni žrtve?!! Njima je teško?!! Pa oni ne mogu da shvate koliko je nama teško. Od nas očekuju da uvek budemo lepe i doterane, a ne shvataju da je to izuzetno težak i naporan posao. I fizički, a bogami i psihički. Pa ljudi, lepota nije ni malo laka! I dok se njihova lepota svodi na redovno kupanje, brijanje, šišanje i koliko toliko opeglane stvari, mi moramo da pratimo svetske modne trendove (što nimalo nije lak posao), moramo redovno da idemo kod kozmetičarke, na depilacije (leti čak i dva puta mesečno), šišanja, farbanja, a o kupovinama da i ne govorim. Zar oni stvarno misle da je sve to lako?!! Volela bih da vidim jednog muškarca koji bi pristao da ide samo, bar, na depilaciju pa da vidi kako je to! Koliko mi samo bola moramo da pretrpimo da bi oni bili zadovoljni kad rukom krenu pod famoznu »suknjicu«! I kako ja da objasnim mom zanovetalu da mojih 15 pari cipela i 10 pari sandala nije dovoljno kad on ima samo 5 pari obuće koju može da uklopi sa bilo čim, dok ja moram da vodim računa o kroju suknje i pantalona, boji, dužini i šta sve još ne. Pa ne idu prošlogodišnje sandale sa ovogodišnjim krojem suknje i pantalona!!! Vi žene, naravno, razumete o čemu govorim. I, naravno, moram da se osvrnem na primedbe vezane za, kako oni kažu, »manijakalne« kupovine. Pa oni nisu ni svesni koliko je to naporan posao! Pronaći pravu kombinaciju je najteža stvar. Eto skoro moja »jača polovina« je rešila da me obraduje i da krene sa mnom u kupovinu. I već pretpostavljate kako se sve završilo: on nije moga da shvati kako ja dva sata (zamislite, SAMO dva sata) ne mogu da pronađem pravu stvar. Naravno da ne može da shvati kad njemu za kupovinu treba od 15 do 16 minuta jer se njima zna: farmerice, majice, neko odelo i par košulja, trenerka, šorc, jedne patike i cipele za uz sve i tu je kraj priče. A mi jadne ne znamo odakle pre da krenemo: skroz duga suknja, srednja suknja, malo kraća i skroz kratka suknja, šire pantalone, uže i skroz uske, spušteni struk i normalni kroj, tesna majica, šira majica, majica na bratele, normalne i na leđima ukrštene, bluze koje skrivaju i one koje otkrivaju, bez dekoltea i sa njim, cipele sa visokom štiklom, tankom i debljom, sa manjom štiklom, ravne cipele, sandale otvorene napred, sandale otvorene pozadi, sa anatomskim đonom ili skroz ravne, papuče za izlaske i za svaki dan, a o haljinama, haljinicama i vešu ne smem ni da progovorim! 

Kozmetika i šminka su već posebno poglavlje. Kaže on meni skoro sav izbezumljen: »Kupila si još jednu kremu?!! Pa imaš ih bar dvadeset!«. ............................... Izvinjavam se, ali ovde već počinje da mi stvarno biva teško.

 Pa da li on zna šta sve meni treba!!! Naravno da ne zna jer se njegova kozmetika sastoji od jednog sapuna, pene za brijanje, brijača, četkice za zube i dezodoransa. A ja jadna ne mogu ni da postignem da pokupujem sve kreme, tonike, maske, kupke i šampone. Pa mi treba tamni karmin, pa svetli, pa crvena olovka, pa braon, pa maskara, pa masne senke, pa suve, pa sjaj za usne u boji i onaj za dnevne varijante, pa puder, pa parfem za dnevne izlaske i parfem za veče, pa lakovi za nokte, pa turpijice, uvrtači, odvrtači... I još mi kaže: » Šta, zar opet ideš na farbanje?! Pa zar nisi bila prošlog meseca?« Pa ako on ne vidi da je meni izrastak već 2 cm i ako ga nije sramota da mu takva idem po gradu, ja više nemam šta da kažem. I evo ja prepuštam vama na kraju da sami donesete zaključak ko je u celoj ovoj priči zapravo žrtva: da li oni čiji je JEDINI posao da nam daju pare ili mi koje jadne ne znamo gde pre da ih potrošimo?  

(SVAKA SLIČNOST SA REALNOŠĆU JE NEREALNA...)          
   
NOVI BAJ D USPUT TEKST:
AEROBIK ZA DOMAĆICE - u zdravom telu, veseli je duh...