ZAŠTO ŽENE NIKADA NEMAJU ŠTA DA OBUKU?

“ JA NEMAM ŠTA DA OBUČEM!« JE JEDNA OD NAJČEŠĆIH ŽENSKIH REČENICA KOJA MUŠKARCE PROSTO IZLUĐUJE. DA VIDIMO DA LI IH IZLUĐUJE SA RAZLOGOM ILI NE?!! 

Ljudi moji, pa ovo je stvarno neverovatno! Svaki, ali svaki put ista priča. Eto, spremamo se ja i moja »jača polovina« za grad i ja, naravno, ne znam (bolje rečeno NEMAM) šta da obučem. I dok ja lupam glavu i nerviram se pred ormarom, on se spremi za 15 minuta i počinje sa starom pričom: »Pa kako nemaš šta da obučeš? Pa ormar ti je prepun! Ma daj požuri, zakasnićemo!«. I naravno pod pritiskom vadim već viđenu kombinaciju, šminkam se na brzinu (a o kosi i da ne govorim) i sva nervozna izlazim iz stana. Nalazimo se sa društvom u jednom kafiću i on ODMAH počinje sa pričom kako su žene stvarno nepodnošljive, kako stalno kukamo da nemamo šta da obučemo, a svaku priliku koristimo da kupimo nešto novo. Naravno, muški deo društva odmah se solidariše u satanizovanju nas žena i zaključuje da smo mi, zapravo, samo velike »štetočine« kako za njihove novčanike, tako i za njihove živce. I sve se na kraju svodi na jedno: oni se jadni ubiše od posla, dok mi samo mislimo na nove krpice i šminku. Ispadoše oni još i žrtve. Pa zamislite vi to! Neverovatno, zar ne! 

I kako da žena ne poludi? Oni žrtve?!! Njima je teško?!! Pa oni ne mogu da shvate koliko je nama teško. Od nas očekuju da uvek budemo lepe i doterane, a ne shvataju da je to izuzetno težak i naporan posao. I fizički, a bogami i psihički. Pa ljudi, lepota nije ni malo laka! I dok se njihova lepota svodi na redovno kupanje, brijanje, šišanje i koliko toliko opeglane stvari, mi moramo da pratimo svetske modne trendove (što nimalo nije lak posao), moramo redovno da idemo kod kozmetičarke, na depilacije (leti čak i dva puta mesečno), šišanja, farbanja, a o kupovinama da i ne govorim. Zar oni stvarno misle da je sve to lako?!! Volela bih da vidim jednog muškarca koji bi pristao da ide samo, bar, na depilaciju pa da vidi kako je to! Koliko mi samo bola moramo da pretrpimo da bi oni bili zadovoljni kad rukom krenu pod famoznu »suknjicu«! I kako ja da objasnim mom zanovetalu da mojih 15 pari cipela i 10 pari sandala nije dovoljno kad on ima samo 5 pari obuće koju može da uklopi sa bilo čim, dok ja moram da vodim računa o kroju suknje i pantalona, boji, dužini i šta sve još ne. Pa ne idu prošlogodišnje sandale sa ovogodišnjim krojem suknje i pantalona!!! Vi žene, naravno, razumete o čemu govorim. I, naravno, moram da se osvrnem na primedbe vezane za, kako oni kažu, »manijakalne« kupovine. Pa oni nisu ni svesni koliko je to naporan posao! Pronaći pravu kombinaciju je najteža stvar. Eto skoro moja »jača polovina« je rešila da me obraduje i da krene sa mnom u kupovinu. I već pretpostavljate kako se sve završilo: on nije moga da shvati kako ja dva sata (zamislite, SAMO dva sata) ne mogu da pronađem pravu stvar. Naravno da ne može da shvati kad njemu za kupovinu treba od 15 do 16 minuta jer se njima zna: farmerice, majice, neko odelo i par košulja, trenerka, šorc, jedne patike i cipele za uz sve i tu je kraj priče. A mi jadne ne znamo odakle pre da krenemo: skroz duga suknja, srednja suknja, malo kraća i skroz kratka suknja, šire pantalone, uže i skroz uske, spušteni struk i normalni kroj, tesna majica, šira majica, majica na bratele, normalne i na leđima ukrštene, bluze koje skrivaju i one koje otkrivaju, bez dekoltea i sa njim, cipele sa visokom štiklom, tankom i debljom, sa manjom štiklom, ravne cipele, sandale otvorene napred, sandale otvorene pozadi, sa anatomskim đonom ili skroz ravne, papuče za izlaske i za svaki dan, a o haljinama, haljinicama i vešu ne smem ni da progovorim! 

Kozmetika i šminka su već posebno poglavlje. Kaže on meni skoro sav izbezumljen: »Kupila si još jednu kremu?!! Pa imaš ih bar dvadeset!«. ............................... Izvinjavam se, ali ovde već počinje da mi stvarno biva teško.

 Pa da li on zna šta sve meni treba!!! Naravno da ne zna jer se njegova kozmetika sastoji od jednog sapuna, pene za brijanje, brijača, četkice za zube i dezodoransa. A ja jadna ne mogu ni da postignem da pokupujem sve kreme, tonike, maske, kupke i šampone. Pa mi treba tamni karmin, pa svetli, pa crvena olovka, pa braon, pa maskara, pa masne senke, pa suve, pa sjaj za usne u boji i onaj za dnevne varijante, pa puder, pa parfem za dnevne izlaske i parfem za veče, pa lakovi za nokte, pa turpijice, uvrtači, odvrtači... I još mi kaže: » Šta, zar opet ideš na farbanje?! Pa zar nisi bila prošlog meseca?« Pa ako on ne vidi da je meni izrastak već 2 cm i ako ga nije sramota da mu takva idem po gradu, ja više nemam šta da kažem. I evo ja prepuštam vama na kraju da sami donesete zaključak ko je u celoj ovoj priči zapravo žrtva: da li oni čiji je JEDINI posao da nam daju pare ili mi koje jadne ne znamo gde pre da ih potrošimo?  

(SVAKA SLIČNOST SA REALNOŠĆU JE NEREALNA...)          
   
NOVI BAJ D USPUT TEKST:
AEROBIK ZA DOMAĆICE - u zdravom telu, veseli je duh...