среда, 13. март 2013.

MALDIVI - RAJSKA OSTRVA U "RATAMA"

Pogled na koralna ostrva iz vaduha, prekrivena zelenilom
Maldivi su zaista beg od stvarnosti - prosudite i zašto...
LIČNA KARTA:
Puno ime zemlje: Republika Maldivi
Površina: 298 km2
Populacija: 301 475
Glavni grad: Male
Jezik: divehi, engleski
Vera: sunitski muslimani
Arhipelag Maldivi sastoji se od 1190 malih koralnih ostrva (atola), od kojih je samo 218 naseljeno, i nalazi se u Indijskom okeanu jugozapadno od Indije. Prostire se u dužini od 840 km u dva skoro paralelna niza ostrva, međusobno udaljena 30 km. Mnogi Maldive svrstavaju u čuda sveta zato što se na malom prostoru nalazi jako puno ostrva, pravih turističkih dragulja idealnih za odmor.
Klima je vrela, vlažna i monsunska. Ostva najviše žive od ribarenja, prerade ribe i turizma. Turističke agencije na Maldivima posetioce mame starom pričom o “poslednjem raju na zemlji” i ako raj zamišljate kao hiljade Robinzon Kruso tropskih ostrva sa palmama, čistim plažama i tirkiznim lagunama, onda su Maldivi definitivno mesto za vas. Maldivi su vrlo pouparni među roniocima koji tamo odlaze da uživaju u fantastičnim koralnim grebenovima i bogatstvu podvodnog života.
Koralana ostrva viđena iz vazduha, okružena bistrom vodom
Koralni biseri u okeanu
Ali, Maldivi definitivno nisu mesto za antropologe amatere koji žele odvojeno da putuju i žive sa lokalnim stanovništvom, jer je turizam na Maldivima pažljivo organizovan. Nedostatak obradivog zemljišta dovodi do toga da zemlja mora da uvozi bukvalno sve što je turistima neophodno pa se stoga Maldivi ne mogu baš pohvaliti pristupačnim cenama. Zato vlada Maldiva pravi projekat zasebnih malih plantaža na nenaseljenim ostrvima, daleko od zagađenja i saobraćaja.
Kućica na vodi sa bazenom iz koga se odmah gleda u kristalno bistro tirkizno more
Da li ste za ovakav odmor?
Vlada se takođe trudi da što je moguće više zaštiti tradicionalne muslimanske zajednice od štetnih efekata koje masovni turizam sa sobom nosi. Turistima su tako omogućene kratke organizovane posete lokalnim zajednicama, ali se nakon toga moraju vratiti u turističke centre u kojima su odseli. Ako bi neko poželeo da obiđe i neka ostva koja nisu uključena u turističku ponudu Maldiva, za to mu je neophodan, pre svega, dobar razlog i specijalna dozvola države.
Pretpostavlja se da su prvi doseljenici naselili arhipelag oko 500. godine p.n.e. Po jednoj teoriji, ostrva su već oko 2000. godine p.n.e. bila na raskrsnici važnih pomorskih puteva. Lokalno stanovništvo, pak, veruje da je drevna nacija Redini, koja je obožavala Sunce, bila prva koja je naselila ostrva i da im je ostavila u nasleđe puno verovanja i običaja, uključujući i verovanje u zlog duha “jinnisa”. Redini su otišli sa ostrva oko 500. godine p.n.e., ili su ih asimilovali budisti sa Cejlona i hindusi iz Indije. Pošto je postojao nedostatak građevinskog materijala, svaka sledeća grupa doseljenika zidala je svoje najvažnije građevine na već postojećim, što je dovelo do toga da je većina džamija na Maldivima okrenuto ka suncu, a ne ka Meki. Najstariji zapisi o Maldivima potiču iz 2. veka n.e. kada su trgovci iz Azije svraćali na arhipelag tokom svojih putovanja na Daleki istok. Maldivi su tada bili poznati kao “Otoci para” jer su tamo prikupljane velike količine školjki, tadašnje monete.
Romantično postavljen sto za večeru sa svećama, koji je odmah pokraj prelepe bistre vode
Ko je za romatičnu večeru u dvoje?
Ostrvo sa kućicama na vodi viđeno iz vazduha
Birajte kućicu... :)
Prelazak na islam, 1153. godine, predstavlja prekretnicu u istoriji Maldiva. Prema legendi, morski “jinni” po imenu Rannamaari zahtevao je da mu lokalno stanovništvo svake godine žrtvuje po jednu devicu. Pošto je takva vrsta žrtve teško padala seljacima, Abu Al Barakat, Arapin iz Severne Afrike, odlučio je da zameni devojku i prevari demona. Uspeo je da ga odobrovolji čitajući mu citate iz Kurana. Barakat je kasnije postao prvi sultan Maldiva.
U 16. veku na Maldive su došli Portugalci. Željni što većeg kolača profitabilne trgovačke rute u Indijskom okeanu, izdejstvovali su dozvolu da izgrade utvrđenje u Maleu, ali nije prošlo puno vremena do trenutka kada su od Maldiva poželeli mnogo, mnogo više. 1558. godine kapetan Andreas Andre poveo je Portugalce u invaziju i tada je ubijen sultan Ali VI. Andre je vladao Maldivima sledećih 15 godina. 1573. godine Muhamed Takurufan organizovao je pobunu protiv Portugalaca, pa se njihova okupacija ostrva neslavno završila.
U 17. veku Maldivi su došli pod zaštitu Holanđana, a zatim i Britanaca, ali još uvek nisu postali kolonija. Godine 1860. trgovci iz Bombaja podigli su svoja skladišta i prodavnice u Maleu i ubrzo su dobili potpuni monopol na tgovinu. Sultan Muhamed Mueenuddin II, umoran od njihove ekonomske dominacije, potpisao je ugovor sa Britancima 1867. godine koji je garantovao punu nezavisnost ostrva. 1932. godine napisan je prvi ustav Maldiva po kome je bilo predviđeno da sultanat postane izborna, a ne nasledna pozicija. Kasnije su Maldivi postali britanski protektorat i dozvolili su Britancima da na ostrvima podignu svoje objekte. Godine 1953. ukinut je sultanat i uvedena je republika čiji je prvi predsednik bio Amin Didi. Za manje od godinu dana Didi je bio zbačen sa svog položaja i sultanat je ponovo ustanovljen, a za 94. sultana Maldiva izabran je Muhamed Faridi Didi.
Uzbudljiva istorija Maldiva i bune protiv Britanske dominacije trajale su sve do 1965. godine, kada je Britanija priznala punu nezavisnost ostrva. Nakon referenduma 1968. godine, sultanat je ponovo ukinut i proklamovana je nova republika sa Ibrahimom Nasirom na čelu.
Za poslednje godine karakteristična je modernizacija zemlje i brz ekonomski razvoj. Na razvoj zemlje najviše utiču turizam i ribarska industrija. U isto vreme, zemlja je pod jakim pritiscima sa jedne strane međunarodne zajednice koja zahteva veći stepen demokratičnosti, a sa druge strane muslimanskih zajednica koje zahtevaju vraćanje tradicionalnog muslimanskog načina života. Veliki problem sa kojim se Maldivi suočavaju danas jeste stvaranje balansa između turizma i očuvanja prirodne sredine, jer su Maldivi trenutno jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija na svetu.


PREUZETO SA: BILJANA LUKOVIC WORDPRESS BLOG

foto: multiformis.com
eglobaltravelmedia.com.au
multiformis.com
politika.rs

уторак, 12. март 2013.

Svaki početak je težak - razvod na srpski način


I tako, pijem ja kafu jednog dana, kada mi za sto sede školska! Nismo se videle baš dugo pa priča za pričom, kafica za kaficom pa poče i prava priča... Ispriča je ona meni, a ja ću, evo, sada vama... Htela je, draga moja, da bude baš ovako sročena, lična, kaže, mnogo joj znači da se čuje. Pa dobro, rekoh, ako ti tako kažeš, nek ti bude... Možda vam se i dopadne. A možda vas i poduči... Ne znam, nisam vam ja kompetentna... Samo prenosim...

I poče ona priču ovako...

"Da, draga moja, svaki je početak težak,. Ali, evo, ja počeh. Jer, to je suština. Početi, ma koliko se činilo nemogućim. A moj je krenuo ironično, dan pre mog rođendana, mada nisam bila svesna toga. Još mi odzvanja ta rečenica. „NE ZNAM DA LI SAM TO HTEO!“ Tipično muški zrelo, posle godina bačenih uludo, kada se krunišu novim životom. Pravi trenutak za preispitivanje ličnih životnih planova! Svaka šestomesečna beba to razume. Zato muževi i postaju bivši, a onaj prilepak u vidu druge NN ženske persone ne zavređuje tu puno pomena. No, nemam nameru da puno jadikujem, jer hoću da ti pričam ovo na drugačiji način. Sve to, draga moja, treba okrenuti na ružičasto, jer je to prava pobeda. Ostati normalan i nasmejan i kada te lome do iznemoglosti. Iz inata, baš!

Ja odmah u startu napravih par kardinalnih grešaka, što i nije tako loša varijanta jer brzo izgustiraš nekoliko glupih predrasuda, pa shvatiš koliko nisi iz te priče. I onda kreneš po svome, u suprotnom pravcu! Na vreme. Zato ti i pričam, draga moja, da te neukusne soseve u koje nas ubacuju začiniš po svome. Priznajem da je moje iskustvo skromno, ali obrazac se brzo izvuče. Na žalost.   
 
Pa, da se vratim na svoj početak "avanture". Puklo je to kod mene brzo, iako je pucalo dugo. U stvari, od samog početka nije valjalo, ali prokletstvo je ženskog roda što gleda, a ne vidi (pre bih rekla ne želi da vidi). A kada sam progledala konačno, stomak već bio poveliki. Sve se nadaš nekako da će biti bolje sutra, ništa nije savršeno na ovom svetu pa nije ni on, PROMENIĆE SE (ma majke mi od najbolje školske moje sestre iz trećeg osnovne, treća klupa do zida, što je u prvom tromesečju petog otpalila za Australiju!). Neće, draga moja, oni to NE UMEJU! Takvi su kakve ih zatekneš, kozmetičke promene su moguće, ali na nivou teorije. Zato te stvarno molim da jednom za svagda obrišeš iz životne agende plan pod nazivom: „Nije baš nešto, ali ću ga JA doraditi po svome“. Mislim da se kotira prilično visoko, pa to uzalud utrošeno vreme bez rezultata bolje da posvetiš uzgajanju cveća ili meditaciji, ako baš ništa kretivnije za sebe ne umeš. 

Bilo je stvarno teško. Ali, da je baš bilo za toliku kuknjavu i valjanje po blatu, vala nije! Baš sam ga preterala bila skroz. To je prva pouka koju želim da ti kažem. Jeste teško, ali kraj nije, život ti pruža  novu šansu, draga moja, da ispraviš počinjene greške i preuzmeš kontrolu. Jer mi smo jači pol, zapamti to! Nije strašno ako se malo slomiš, samo praznoglavci kao moj bivši mogu izbanalisati knjiški emocije drugoga pa reći hladno: „Čemu ta dramatizacija, snađi se! Da si ti meni uradila ovo, ja bih bio sto puta jači!“ (pa zatvori vrata za sobom i ode u novi život bez obaveza). Pazi, Boga ti, Makijavelijeve filozofije u kombinaciji sa Ničeovim natčovekom! Bilo bi to baš tako na početku, a kada bi ga život nagazio kasnije, ne bih rekla da ne bi bilo cike i vriske. Kao što je i vrištao jedno veče kada je, po sopstvenom shvatanju, prinudno morao da provede vreme sa svojim detetom, a u društvu svoje ženske pratilje (obrati pažnju, imao je pomoć!), pa nije znao kako da smiri bebu koja je plakala šest sati, ako sam ga dobro razumela kroz slušalicu u pauzama nesnosne panike koja je potresala njegov muževni glas. A dete je samo bilo gladno... Meni se takav incident nije desio, iako sam bila sama, a bih optužena da sam nesposobna, slaba, degen i još po nešto gadno, samo zato što se slomih na komade kada pogledah u oči samoći. Nisu to lepe oči, ali nisu ni tako mračne kako na prvi pogled deluju. To ti je onaj princip da nisi ni svesna koliko možeš dok te život ne natera. E, tada pravi junaci na megdan izlaze! Ja pokupih svoje komadiće, prilepih i skrpih, za to moram da zahvalim svom anđelu koji me natera da se saberem i dade mi snage da se suočim sa životom kako mu dolikuje. 

Crtež muža i žene okrenutih leđima između kojih se crtež cepa


Nisam ponosna na par meseci ludila u kome sam bila, sama sam ga zamutila, ali ne možeš znati, niti videti sebe u pravom svetlu ako ne dotakneš dno. Nije ni to tako loše, upoznati sebe mnogo je moćna stvar, a još je moćnije kada preko noći odrasteš i konačno shvatiš ko si i šta želiš. Pa se na tom dnu uspraviš i kreneš ka vrhu. Jer sa dna, put je jednosmeran. Princip davljenika koji se hvata za slamku u našem slučaju nije poželjan. Ako je ta slamka baš bilo šta, onda je bolje potonuti. Veruj mi na reč, probala. Kada potoneš i umiriš se, isplivaćeš sigurno, a što se više koprcaš... Znaš već šta sledi. 

Neću ja štediti sebe, svaka veza je u dvoje, svaki problem takođe. Ne može samo jedna strana biti negativna. Moje je što sam pogrešnog čoveka odabrala. Mnogo me je iscrpio, iako to naoko tako nije delovalo. Bivši bi sada pozeleneo od besa i odmah ispucao kontraargumente o količini para utrošenih na mene. Ne može to da dopre do mozga ograničenog bojom novca. Uz njega sam se pretvorila u najobičniju pihtiju, mrca bez duše i volje, jer mom temperamentu i energiji racionalna hladnoća ne leži. To je moj bivši, životni digitron, kolko mu ko dođe sistem. Fiskalni račun obavezno dobijaš na kraju. Ja sam malko drugačija. 

Ostala sam sama sa bebom bez pomoći. Preseljenje u rodni grad nije dolazilo u obzir, imala sam posao i već neki kakav-takav život, prijatelje i navike.  Formalno smo se razveli par meseci nakon pravog rastanka, kada je samo pokupio stvari, okrenuo se i otišao. Agonija do konačnog stavljanja ključa u bravu trajala je malo više od mesec dana. On je sve to jako jednostavno objasnio pa ću ga citirati: pukao je psihički, ne može da podnese sav taj pritisak, ne zna da li je sve to hteo, njegov život mora na prvo mesto, pa sve drugo iza, pa i dete, neće detetu ništa faliti ako se roditelji razvedu jer je najbitnije da je tata srećan i zadovoljan... I, naravno, na kraju se stereotipski pomoli i neka kao slučajna, nebitna ženska osoba. Mlađa, naravno, mada svaka je bolja i kvalitenija od skorašnje porodilje sa podočnjacima do zemlje, živaca išmirglanih detinjim plačem i linije ko stvorene za ljubitelje punijih.

I tako ja ostadoh sama i uplašena. Žao mi je što sam sebi dozvolila da se toliko uplašim samoće, da sam bila spremna na svakakve gluposti samo da se za nešto zakačim. E, tada se obično desi suprotno - otkačiš! Tako u njegovim očima ispadoh ja slabić, ironično skroz kada se ima u vidu činjenica da je on svoje dete ostavio na račun sopstvene sujete i sebičnosti. A meni sve tako nesposobnoj (kako me je stručno procenio) ostavio voljeno mu dete da ga čuvam i pazim dok je on na službenom putu moderno nazvanom „momak sam, tim se dičim!“ Nešto u toj priči baš ne štima. Kako jednoj nesposobnoj osobi prepustiti tako veliku odgovornost kao što je podizanje deteta, koje, opet da ga citiram, nije ostavio. Dobro, hajde da ne cepidlačim, samo je otišao i malo nas zaboravio. 
Uskoro je on odlučio da mu se ne mili da bude podstanar pa je brzo pronašao razlog da nas otkači, a meni opet ponovi silovito: „Snađi se...“ I ja se snađoh, jednog vrelog avgustovskog dana, sa bebom u naručju, koja je dan kasnije napunila 14 meseci. Konačno dođosmo kući...

I tako, priznajem da sam sama sebe dovela u, blago rečeno, neprijatnu situaciju, ali me to ipak ne diskredituje da ne bih progovorila o onom naopakom što se na ovim prostorima nekako genetski prenosi, a država još malo potpomogne, da se ne zameri tradiciji."

Eh, draga moja, rekoh joj ja na kraju priče, teško je to... Stvarno jeste. Ne znaš ni šta da kažeš... Ali život, valjda ide dalje... I ode ona, nadam se u bolji... Bar joj ga ja od sveg srca želim! 

SVAKA SLIČNOST SA REALNOŠĆU JE NEREALNA  

foto: http://www.telegraf.rs

четвртак, 07. март 2013.

10 NAJEFIKASNIJIH NAČINA BUĐENJA

Miš iznad mačke koja spava drži balon i iglu i sprema je za buđenje
Mislim da je vreme za... BEEEŽIIII!!!!

Imate problem da probudite svoje ukućane? Malo su lenji ujutru ili previše vole da spavaju? Ne znate kako da se izborite sa stresom?

.....................................................................

EVO REŠENJA!!!!



POGLEDAJTE KOMPLIACIJU NAJGORIH NAČINA DA NEKOME PREKINETE SAN PA SAMI PRONAĐITE ODGOVARAJUĆI ZA VAŠ "PROBLEM".... :))))))))


понедељак, 04. март 2013.

KAKO SE KALI RASPUŠTENICA



           Eh, kako. Pa kao čelik, kao čovek... Ma, udri, bre, nemilosrdno! Očigledno je da sam ja malko besna. Mislim i sa razlogom. Ali, nije to više pitanje pogrešnog izbora u životu. Ne možeš da znaš sve. Nisu ljudi badava o nekom džaku soli trabunjali. Pa istrabunjah i ja negde na trećini tog džaka da se ljudski lik ukaže potpuno tek kada pravi život krene. To ne važi samo za mog bivšeg, već i za mene. A, budući da novi džak započeh sada sama, rešila sam da ga ručkam slatko. Da bes svoj skuvam baš lepo, još lepše serviram, pa u đubre! Nije to za mene. Ali, da bih do te kante došla konačno i sebe rehabilitovala potpuno, moram još malo po njemu da čačkam. 

Od kada je sveta i čoveka (mada po neki greškom sa drveta pade), deca se samo na jedan način prave i rađaju. U tom činu dvoje ravnopravno gene nove slažu, pa ako je tako, ko onda jednome od njih dade pravo da dete svoje ostavi ovako? Nije to pitanje razvoda, dvoje ne može više zajedno i tačka. Ali, na dete se tačka ne može i NE SME staviti. Kakav je, bre, to roditelj, gde će mu duša, da ljubav prema sopstvenoj krvi nema! Javiće se ona jednog dana možda, kada umesto dupeta glava proradi! A do tada, lipši magarče. A kad kosti svoje ostaviš na putu, pojaviće se i tata oreolom anđeoskim obasjan, da sinu priznanicama pokaže sa koliko nula piše se ta ljubav. Tad lešinu svežu nogom niz liticu, da se brže sa ivice svali. Ako pravde ima, neće lažne reči i suze pokajnice istinu drugačiju da skroje. U ovo ću da verujem jako! Ali ću, naučena sada, i pravdu u rukama čvrsto da držim. Pravda vam se, drage moje, drugačije ISTINA zove, prigrlite je pažljivo pa će i budućnost svetla da nam bude. 

Muškarac i žena stoje na razdvojenim stenama i majka baca dete ka ocu kao loptu
Deca nisu igračke...
 
Znam ja, drage moje, da vas ta budućnost plaši jako. I mene je dugo izjedala ta sumnja da će trud moj uzaludan biti i nestati u novčaniku tuđem punom. Ali shvatih da od tih misli dete svoje ne gledam dovoljno nežno, pogled mi se muti, a to je greh veliki. Ja za njega živim, daću mu sve što mogu jer je on deo mene i zauvek će to biti. A rizika u životu je svuda, i da saksija padne nam sa neba, pa i bivši jednog dana. To našoj deci ne sme ni jedan osmeh da uskrati sa usana naših, jer je baš taj osmeh ono što se parama kupiti ne može...  

Moj bivši je, blago rečeno, besan na mene. Ja bih pre rekla da me patološki mrzi. Zašto, više stvarno ne znam. A i ne zanima me. Jedino ne mogu nikako da shvatim da uporno ne vidi da tu mržnju prema meni prenosi na svoje dete. Jer ga on ne viđa i zbog toga što se meni inati, neće da me vidi, šta li... Ko da ja njega baš hoću... Pakleni je plan on smislio, ali sam ga prozrela ja na vreme. Naime, moj bivši je isplanirao uredno da sinu našem jednog dana objasni da mu je majka bila tooooliko užasna, da on nikako nije mogao da mu priđe od grdobe njene. A kopao je i rukama i nogama. Da sam na negovom mestu, ne bih se baš klela, čak ni u extra skupe zimske gume za novog četvorotočkaša. Jedino još nisam „provalila“ kako će mu objasniti što ga je onda takvoj nakazi prepustio na milost i nemilost. To se sudski valjda zove najbolji interes za dete. Da li vama ovo zvuči malo nelogično, meni da, ali ja nisam merodavna jer se sve nešto kopitim i ritam...  

Pa ću tako kopitom ponovo o zemlju da i ovo kažem. Besna sam zato što sam prevarena kao čovek! Prevario me je da je sposoban da bude muž i otac, a onda shvatio da baš i ne može. Da ga citiram: „Mislio sam da mogu!“ U teorijama sve može, ali praksa je nemilosrdna. E, zbog toga se ja osećam prevarenom. I patim jer već vidim da mi dete raste u porodici sa jednim upražnjenim mestom. Jer ja sam htela za svoje dete onu pravu! Popunjenu skroz. Ipak, bez obzira na sve, ja sam iskreni pristalica teroije „bolje dobar razvod, nego loš brak“. Trpeti nesreću zbog dece uvod je u katastrofu. Jer deca sve vide, sve osećaju, pa se to jednoga dana na njima i pokaže. 

Zbog toga ću se sada obratiti muškarcima (pre svega onima što sliče mom bivšem, teoretičarima-karijeristima), ako neki ovo bude hteo da pročita. Drage moje samo fizički jače polovine, razmislite dobro pre nego što se u kolo uhvatite. U krajnjem slučaju, jeftinije je. Nije porodica igračka, a o detetu da i ne pričam. Obraćam se vama jer, statistički gledano, vi nekako najviše pucate po šavovima. Znam ja dobro da je nemoguće sve predvideti, a o onome da se planira puno uvek se slatko nasmejem. Kao i Bog, verovatno, kada nam planove kvari. Ali, bar probajte. A ako stvarno ne ide više, ako spoznate da vam neka druga osoba mozaik duše popunjava jer i to je sastavni deo života, onda da vam kažem sledeće. Ženu možete da ostavite, ali majku svog deteta NE SMETE! Jer, žena je ljubavnica (da ga na vašem jeziku kažem), a majka je svetinja. Kakva god da je, šta god vam tako strašno uradila, morate joj poštovanje dati jer vam decu čuva. Ako čuva, jer i žena čudnih ima. Sa njom morate ostati i kad sa njom niste, jer to je prava zajednica zbog dece. Test zrelosti. Ne inatite se jedno drugom, jer vam deca zbog toga ispašataju, a nisu sama na ovaj svet došla, već se vašom voljom rodiše. Pa onda odgovornost za njih i preuzmite! Razmislite malo o tome. Ajde i ja da ga udarim po toj savesti, ako je ima!

I šta sad u naravoučenije? Opet je lako. Svog dragana bivšeg pod hitno iz srca van! Ja sam to odmah presekla. Iš, napolje, bre! A, tu si se sakrio pa kutiš da iz kuta tog iskočiš na prepad. E, nećeš, vala. Našla sam te pa napolje! Napolje, napolje iz moje duše zauvek. Pa vratima jako TRASSSS. Da odjekne. To vam je početak kaljenja. Kada to uspete da uradite, onda je sve drugo mnogo lakše. Jer, kada već sve ovo mora da nas snađe, zamislite još da se i sa nekim emocijama nežnim u duši borimo. Kada ih vidimo, da nam sećanja fina navale. Pa suzice na okice, vrati mi se, vrati, dragane jedini. Ma nemoj, e baš da ne bude. Voleli bi oni to, ali jednom pamet u glavu mora da stane! 

Drage moje, ovo je direktno povezano sa pitanjem naših odnosa kao dvoje što decu imaju. Deca će nas zauvek povezivati, a to je bogatstvo što cene nema. Život novi, čudo, što stvorismo da sebe nastavimo i kada nas ne bude više. Zbog njih bi međusobno poštovanje trebalo da ostane, ali se to, nažalost, često ne dešava. Ja mislim upravo zbog nepotrebnih, sažvakanih emocija. Ja sam ih ispovratila svom bivšem, ma ič ga ne ljubim više, pa zato sada spokojno mogu reći da bih volela da pokaže malo zrelosti pa da do poštovanja zajedno dođemo za dobro našeg deteta. Da se i on oslobodi tog besa, mržnje, šta god da je...

Dakle, isterajte to napolje što pre, pa pali napred „čisto“ bez tog tega što te u prošlost vuče. Jer, svaka raspuštenica mora postati emotivno samosvesno biće. Da se iskali. To je jako bitno za njeno zdravlje i opstanak. U suprotnom, izumiranje preti ozbiljno!!!
A ja sad haltere na sebe oblačim, samo za moje oči, pa damski u kuhinjicu i bes u kanticu, a onda sebi nešto lepo da spremim. Štiklicama po kuvaru da šetam i krem-snove umutim sa šlagom. Brine me samo da mi štikle nisu dovoljno visoke za snove što mutim...

SVAKA SLIČNOST SA REALNOŠĆU JE NEREALNA...

fotografija: http://vukajlija.com

субота, 02. март 2013.

VIP RASPUŠTENICA



Dragi moji, evo mene ponovo. Zaludna, raspuštena pa pišem li pišem... Pa reko' da podelim sa vama jednu lekciju i prosvetlim vas znanjem o tome šta je to "SAMOHRANA MAJKA". Ja je naučila od svog bivšeg i vrlo je poučna pa da i vama pomognem da shvatite. Vrrrrrlo poučna, vrrrrrlo... 

Dakle, moj bivši objasnio mi jednom prilikom evropskim urlikom da on nema razloga da se javlja i pita za dete, a još manje dolazi da ga vidi, budući da kroz alimentaciju daje dovoljno para što je po njemu garancija sinovljevog zadovoljstva. Mene je odmah išibao po turu što se javljam sa nekim primedbama da ne mogu sve sama, dok se on jadan ubi radeći da zaradi za moja alava, neradnička usta. Sram me bilo, pa ja SAMO čuvam dete. I za to još bivam plaćena! Uh, bre, od ovakve teorije glava zna ozbiljno da zaboli! Da probam da rastumačim pa da vam kažem ono što u zakonu ne piše, ali je dozvoljeno njime. Kada tata postane papirni. Mislim na papiru, a preko obojenog sa precizno izbrojanim brojem nula.

Dakle, drage moje, posao samohrane majke je pravo zadovoljstvo. Dobijete neku crkavicu na račun, pa detetu u ruke i ojha, uživancija! Evo recepta. Kad dete ogladni, papir iseckate na sitne komade, ispasirate dobro i dobijete vrhunsku kašicu od koje je dete sito do sledeće isplate. Kada se razboli (sram nas bilo, neodgovorne majke, što nam se deca u vrhunskim uslovima razboljevaju), dovoljan je samo jedan papirni lek i sve odmah prođe. Kakvo, bre, noćno dežurstvo i nemir u duši. Nule na papiru spuštaju temperaturu ko od šale. Ako je detetu hladno kojim slučajem, obucite mu papirne gaće, greju ko lude! Jedino još nisam pronašla recept za ljubav. Dvoumim se koliko je grama papira potrebno za jedan osmeh. Cenim ga na 200 onog sa najvećim brojem nula, al’ me nešto vuče na 250. Strah me da ne omanem pa da osmeh ostane kiseo. Hmm…Ne brinite, „provaliću“ ja ovo pa ću vam javiti. Sa koliko nula piše se ljubav... 

Žena nosi u rukama gomilu kutija i kesa iz kupovine gaderobe
Shoping for fun...


Temu alimentacije je moj bivši toliko izbanalisao, da je stvarno tragično smešno. Teorija br. xxx iz priručnika „Čuvaj se deteta, ujeda!“ sa podnaslovom „roditeljstvo na daljinu, svaki kontakt opasan po zdravlje i karijeru“. Naime, alimentaciju daje MENI, a pošto ja ništa ne radim, već SAMO čuvam dete, to mu onda došlo na lezi lebe da te jedem. Naravno, on je lebac mirisni, a ja ajkula sa falinkom čim lebac gustiram slatko. Poređenje je adekvatno za ovu teoriju, jer ajkule imaju baaaš veliki broj jaaako oštrih zuba što niču li niču. Jadničko, baš mi ga je žao kada zamislim koliko sigurno pati kada svaki mesec te nemilosrdne čeljusti mora da namiri. Zato je on pametan vrlo pa alimentaciju do pare tačno, gore nikako, a na dole svakako. Pa kad to meni ide, svašta. Tako ja mesečno jednom nafilujem svoj novčanik lagodno, pa u đipanje do zore! Pa raspuštena sam, zar ne! 

Da znate da sada, dok ovo pišem, počinjem da uživam što sam raspuštenica. Pa to je, bre, extra filing! Dete mi raste samo, skuva mi i opere, kafu u krevet donese, vodi računa o svom zdravlju i napredno je baš. Samo naučilo da hoda i priča, samo se u park vodi i sa pijace hranu seca vešto, evo i na belosvetske knjige navrnulo ko ludo da jezike upija. A sve samo. Niti jede, niti pije, pa ni produkte razne ne ispušta, istu garderobu samo produžava i krpi, dok mamica nožicama po vazduhu maše i tatine šuške broji. Ma, da znate samo kakvu fensi garderobu imam, sve etiketirano „Made by Tatica“! Baš bih volela da ja i moj bivši ukrstimo nekako naše garderobere, pa da vidimo ko je jači. Ako mu pronađem džemper od kašmira vredan koliko i čitava mi alimentacija, odmah ću da ga tužim za nanošenje duševnih boli!

Da ne grešim dušu opet, moram spomenuti bitnu činjenicu. Bivši moj uredno plaća alimentaciju (preskoči, doduše, po neki mesec, da ne zaostane za homo balkanikusom), pa ja spadam u retke srećnice što se prilično redovno obraduju kontigentom sa bankomata. Reklo bi se baš je savestan, pa ipak o detetu brine, papirno doduše, ali never mind. Međutim, opet tu zvrčka skrivena vreba. Dete svoje ne viđa jer za to sankcija nikakvih nema, pitanje je to savesti njegove i volje mu dobre, a za ne plaćanje alimentacije sankcije postoje. To je valjda neka vrsta krivičnog dela pa može malo i iza rešetaka. Ono prvo je teško dokazivo, moja reč protiv njegove, a ovo drugo se jasno na bankarskom izvodu vidi. Znam da kapirate šta sam htela reći!

Sada ponavljajte za mnom glasno da ovo kbj. naravoučenije utuvite jednom za svagda: BITI SAMOHRANA MAJKA NIJE POSAO, VEĆ 10 STARS ALL INCLUSIVE ODMOR. Kakav, bre, Burj-al-Arab. Isprdak našeg luksuza. Zato, u pauzama manikira i pedikira, a pre relax masaže, koktelčiće u tišini da ispijate da neko slučajno ne čuje i upadne nam u ovaj special VIP klub pa nam zadovoljstvo neko ne uskrati! Šššššš......... 

Žena sedi na ležaljci na plaži i uživa u pogedu na more
Uživancija...

SVAKA SLIČNOST SA REALNOŠĆU JE NEREALNA...

fotografije: http://zena.blic.rs 
http://www.savjetnica.com