уторак, 24. септембар 2013.

DA LI SU DIJAMANTI VEČNI?

„Men grow cold as girls grow old
And we all lose our charms in the end
But square cut or pear shape these rocks don't lose their shape
Diamonds are a girl's best friend“

Prelepa Merlin Monro nije slučajno pevala da su dijamanti najbolji prijatelji žena jer sve je prolazno, a samo su oni večni. I nije ni slučajno to što ova pesma ne samo što je postala pravi muzički evergrin, već je i najbolji promoter vrednosti najmoćnijeg „kamena“ na svetu. Najtvrđi, najlepši, najvredniji... Uz bilo koju priču o dijamantima uvek neminovno ide i prefiks „naj“. Da li zbog neprevaziđene lepote prelamanja svetlosti i igre boja unutar njegovog „srca“, dijamanti spadaju u one kategorije lepota koje nas vekovima već fasciniraju svojim mističnim svojstvima. Muškarci za njima posežu ne bi li osvojili ženska srca, a žene ih vole jer simbolizuju neprolaznu lepotu i moć.

I, da, dijamanti zasita jesu moćni jer je su neprolazni budući da je u pitanju najtvrđi materijal na svetu, otporan na bilo kakvo habanje. Zbog toga se i kaže da su dijamanti večni. Pa kada se na toj neprolaznosti „naslika“ i magija boja i igra svetlosti i senki i blistavi odsjaji od kojih se zenice oka šire, to čarobno „platno“ pripoveda jedinstvenu priču kojoj nema kraja. Plutarh je nekada davno rekao da „duša zaljubljenog čoveka živi u tuđem telu“. Ima li onda boljeg mesta da se ta zaljubljena duša šćućuri i voli od čarobnog kamena koji blista na ruci? A ako se uz to još doda da su dijamanti i izuzetno retki i sve ih je manje, jer samo 20% iskopanih dijamanata spada u rang takozvanih „gem quality“ dijamanata, onda je posedovanje takvih dijamanata neminovno i znak prestiža.

Dijamanti "gađaju" srce...

O dijamantima se prvi put progovorilo u drevnoj Indiji, 500. godine p.n.e, a naziv koji potiče od grčke reči „adamas“, što znači „neuništiv“, govori nam da je ovaj prelepi kamen od davnina bio simbol večnosti i trajnosti. Vremenom je njegova snaga rasla pa je postao i simbol uspeha, strasti i večne ljubavi. Jer šta bolje može ovekovečiti nečija duboka osećanja, koja sa nekim želimo da podelimo „i u dobru i u zlu, dok nas smrt ne rastavi“, nego simbol lepote koji je večan? Zbog toga su dijamanti sinonim za ljubav i zavetovanje pa je verenički prsten sa dijamantom najmoćniji „afrodizijak“ za tako željeno „Da!“

Iako je nekako uobičajeno da su muškarci ti koji ženama poklanjaju čarobne dijamante, emancipacija žena je promenila redosled nekih stvari pa su žene same sebe počele da vole na ovaj neprolazni način. Verovatno je i već pomenuta himna dijamantima doprinela da se stihovi: „Men grow cold as girls grow old, But square cut or pear shape these rocks don't lose their shape“ pretvore u svojevrsnu životnu filozofiju modernih žena. Zato više nije nikakva retkost da žene same sebi poklanjaju i kupuju nakit od dijamanata kao znak uspeha, prestiža i ljubavi, jer ako sami sebe ne volimo, da li će nas voleti i drugi? A, mora se priznati i da vlasnice ovog svetlucavog blaga zrače nekim posebnim samopouzdanjem koje verovatno dolazi od saznanja da su ga same sebi podarile. Za razliku od skupe garderobe, obuće, tašni i različitih tehnoloških novotarija koje vremenom ipak prolaze, dijamanti imaju vrednost dugotrajnosti koja ne prolazi. A vrednost im samo može rasti, što i jeste slučaj još od 19. veka pa do danas, pa je komad nakita ukrašen dijamantima nešto što se može prenositi sa kolena na koleno a da se vrednost samo uvećava.

I da citiramo na kraju lisicu koja svom Malom princu reče: „Čovek samo srcem dobro vidi. Bitno je očima nevidljivo.“ 

U pravu je, ali kako u životu uvek ima i izuzetaka, dijamanti su definitivno jedan od njih jer jedino oni preko očiju direktno vode u srce...  

среда, 17. јул 2013.

Vreme je da sezona kupanja na bazenima u Nišu i suštinski počne


Ljudi moji, što se ljudima ne da ugoditi...

Sećate se prošle godine i onih nesnosnih vrućina? Kuknjava na sav glas!  

A sada, već par nedelja vreme u Nišu http://www.tt-group.net/vremenska_prognoza/Nis-vremenska-prognoza-10-dana.php  kao da ne odgovara letu.  

Kaže lepo jedna poslovica: "Posle kiše, ide sunce". I bi tako zaista. Sinu i ono posle xyz dana (čitaj meseci), ali 'oćeš vraga, kao da ga opet ni nema! Mislim faktički jeste tu, viđamo se povremeno i ponekad kažemo jedno drugom zdravo, ali da se baš nešto družimo...

Neće nas leto ove godine.... Mnogi su se baš sekirali što je bilo tako loše i hladno vreme kad mu vreme za TAKVO vreme nije, ali ja reko', pa dobro, ko nije zimovao zimus, može ovog leta. I to po znatno povoljnijim uslovima jer je van sezone. Znate ono "first-minute", "last-minute"... E, ovo bi bilo samo i jedino "COLD-minute". Evo najnovije atrakcije za turističke agencije - najprodavaniji aranžmani garant! Patentiram ime, al' užitak u dotičnom "minutu" te vrste, prepuštam drugima rado... 

Nebitno, jeftinije je sto posto.  

Na vreme sam se je raspitivala sve o početku sezone na niškom bazenu Čair, videla da su ga sada baš sredili i dodali nove igračke za decu i sprave za vežbanje za matore (mada, lično mislim da će retko ko na njima na +xyz stepeni da se baš rasteže i zateže, ali neka, bolje da ima, nego da nema). Ali šta ti vredi što je sve lepo sređeno, ali za PINGVINE!!!

Pa me još i drug zavitlavao, znajući koliko volim vodu i da se kupam, pa mi negde početkom juna poslao slike sa bazena (u gornjem delu fotografija koji se obično zove NEBO - nijanse od svetlo do najtamnijesive) sve sa komentarom i pitanjem:" Ponesi kremu za sunčanje. Ali, pazi da odabereš pravi faktor!" 

Da, da, protiv smrzavanja, rekoh... Evo, patentiram i taj "faktor"... 

No, dobro, ljudi moji, nije ovo ni prvi ni poslednji tekst koji će se na ovom svetu baviti čudnim vremenskim prilikama u različitim delovima sveta, i primerima zimovanja u leto i letovanja zimi (jer ko zna, možda od sada krenemo da letujemo od novembra, možda tada počinje sezona a priroda nas još uvek nije lepo obavetila o toj sitnoj promeni), nego da pokušamo mi onda da od ovoga što imamo izvučemo najbolje moguće i uživamo koliko je moguće... Recimo, da nađemo pet razloga zašto posetiti Tursku (osim demonstracija, molim), ili 3 razloga za (ne)obilazak egipatskih atrakcija (osim ne vraćanja para u slučaju istinskog neobilaska istih), i tako to... Razumete već. Parola - snađi se pa smisli i izmisli. 

Pa vam ja zato za kraj prikazujem brend-new-fresh da "frešiji"ne može da bude najnoviji model iz kolekcije leto-zima 2013... :D



Meni je skroz cool ova cevčica jer nagoveštava letnji napitak... Reko' nagoveštava... 

A ja bih da stvarno ne nagovestim, već prizovem i pozovem i primolim više ovo sunce da svrati malo, da se ne stidi, ne mari, nije strašno što se malo obrukalo ove godine, ljudi smo, praštamo..

No, me strah da ako i kada dođe, u svom PUNOM sjaju, neće hteti da ode...

Ako razumete šta mislim... ;) :D




уторак, 19. март 2013.

BABA MARTA - VREMENSKA NEZNASEPROGNOZA

Bože, bože, došlo ovo neko ludo vreme. Ono, istini za volju, u poslednje vreme i nije baš nešto normalno, ali sada ga pretera! Pa, reko' da sednem kao žena sa babom (ups, pardon, greška u startu...), kao žena sa ženom pa da upitam dotičnu gđu Martu šta to ima protiv proleća!?! Zašto ga, bre, mrzi toliko? Mislim, shvatam ja njenu frustraciju, ono, na izdisaju je zime, a nije još ni proleće, što bi rekao moj sin prava "PILEĆA KOKOŠKA"!

Slika različitih prilka na nebu, od sunca, kišnih oblaka, oblaka sa snegom do sunca ponovo
Naručujem jedno sunčano sa oblačkom :)))
Ali, ipak ga pretera! Došlo, bre, dotle da za običan izlazak do grada pakujem"koferče" na točkiće, umesto tašne "naramenice" (ili za damskije dame one večernje "pismo" tašnice). Pa u zavisnosti od situacije iznad glave, na ulici se svlačiš i presvlačiš! Od kratkih rukava, super-extra-strong kabanice, kišobrana "porodično pakovanje" jer te ovaj "singl" ne može da spasi ceđenja ni pod razno, pa sve do ribarskih čizmi (praktične su jer se lako navlače preko sandala, ono kad grune odjednom sa +25 do 0... ma, razumete već...).

I, evo pade meni na pament (skromno-pametnog karaktera) da vam predložim da mi lepo ovoj Babi uplatimo jedan duuuuuži spa tretman da se malo opusti i podmladi uz knjigu "SAMO 1 razlog zbog koga MRZIM proleće", a da nama ostavi sve one druge razloge da ih i mi "mrzimo"! Mislim, da osetimo, bre, u praksi šta to nije ok sa suncem, travicom,. pupoljcima, kaficom u baštici... Ma, saznaćemo več, samo neka ONA ode... ;)))))

foto: http://057.ba

петак, 15. март 2013.

NAUČITE ŠTA ZNAČI ŽIVETI


"Nesvestan život nije vredan da bude proživljen!" - SOKRAT 

ŽIVOT JE ONO ŠTO NAM SE DEŠAVA DOK SMO OBUZETI DRUGIM PLANOVIMA

Čovek skače padobranom u guste oblake ispod
Svaki početak je težak....

 "Jedan čovek lupa na vrata sobe svog sina. 'Čarli, kaže, probudi se! ' 'Neću da ustanem, tata, odgovori mu Čarli. Otac viče: 'Ustaj, moraš u školu! ' 'Neću da idem u školu', kaže Čarli.
Otac ga pita: 'A zašto nećeš? '
'Iz tri razloga, ' kaže Čarli. 'Kao prvo, škola mi je dosadna; drugo, učenici mi se rugaju; a treće, mrzim školu.'
Otac mu onda uzvrati: 'Dobro, sada ću ja tebi reći tri razloga zbog kojih MORAŠ da odeš u školu; kao prvo, to je tvoja dužnost; drugo, jer imaš četrdeset pet godina: a treće, jer si DIREKTOR."


PROBUDITE SE! PROBUDITE SE! ODRASLI STE. NISTE VIŠE MALI DA SAMO SPAVATE. PROBUDITE SE! PRESTANITE DA SE ZABAVLJATE SVOJIM IGRAČKAMA.  

"Ljudi u suštini ne žele da odrastu, ne žele da se promene, ne žele da budu srećni. Kao što mi je neko jednom rekao: "Ne pokušavaj da ih učiniš srećnim, samo ćeš nastradati. Ne pokušavaj da naučiš svinju da peva - samo ćeš straćiti vreme, a svinja će samo da se nervira."

Ali, samo kada nam je dosta da nam je svega dosta otvara se izlaz! 

Citati iz knjige "Buđenje"
Antoni De Melo

foto: http://www.cinemacity.org

среда, 13. март 2013.

MILANSKI EDIKT SHOW ROOM "KONSTANTIN"


Edikt(ed) Naissus Fešn Week
 
Direktno iz milanskog edikta - Naissus look za sezonu proleće-leto 313. godine N.E.
:)))))))))))))



fotografija sandala - Rimljanki - na stopalima muškarca i žene
Hit sezone - "latiNAISke"- done by CERSAĆE
(Ekskluzivna kolekcija, limitid edišn. Do 314. godine)
Čovek u rimskoj uniformi i grupa muškaraca i žena u rimskim odorama
Lični legionar - MUST HAVE ACCESSORY za sezonu proleće-leto 313. godine N.E. 
Grupa mladih ljudi obučena u rimske toge ukrašene cvećem
Mladalački svež dnevni toga-look - done by Flavius Valerius Aurelius Constantinus Augustus

Starije dame u rimskim togama u korpama nose voće
Za dame u zrelijim godinama, svedeniji toga-look  - done by Ave Caesar Morituri te Salutant



 SVAKA SLIČNOST SA REALNOŠĆU JE NEREALNA

Foto: http://www.depo.ba
http://www.zadarskilist.hr
http://regionalni.com


MALDIVI - RAJSKA OSTRVA U "RATAMA"

Pogled na koralna ostrva iz vaduha, prekrivena zelenilom
Maldivi su zaista beg od stvarnosti - prosudite i zašto...
LIČNA KARTA:
Puno ime zemlje: Republika Maldivi
Površina: 298 km2
Populacija: 301 475
Glavni grad: Male
Jezik: divehi, engleski
Vera: sunitski muslimani
Arhipelag Maldivi sastoji se od 1190 malih koralnih ostrva (atola), od kojih je samo 218 naseljeno, i nalazi se u Indijskom okeanu jugozapadno od Indije. Prostire se u dužini od 840 km u dva skoro paralelna niza ostrva, međusobno udaljena 30 km. Mnogi Maldive svrstavaju u čuda sveta zato što se na malom prostoru nalazi jako puno ostrva, pravih turističkih dragulja idealnih za odmor.
Klima je vrela, vlažna i monsunska. Ostva najviše žive od ribarenja, prerade ribe i turizma. Turističke agencije na Maldivima posetioce mame starom pričom o “poslednjem raju na zemlji” i ako raj zamišljate kao hiljade Robinzon Kruso tropskih ostrva sa palmama, čistim plažama i tirkiznim lagunama, onda su Maldivi definitivno mesto za vas. Maldivi su vrlo pouparni među roniocima koji tamo odlaze da uživaju u fantastičnim koralnim grebenovima i bogatstvu podvodnog života.
Koralana ostrva viđena iz vazduha, okružena bistrom vodom
Koralni biseri u okeanu
Ali, Maldivi definitivno nisu mesto za antropologe amatere koji žele odvojeno da putuju i žive sa lokalnim stanovništvom, jer je turizam na Maldivima pažljivo organizovan. Nedostatak obradivog zemljišta dovodi do toga da zemlja mora da uvozi bukvalno sve što je turistima neophodno pa se stoga Maldivi ne mogu baš pohvaliti pristupačnim cenama. Zato vlada Maldiva pravi projekat zasebnih malih plantaža na nenaseljenim ostrvima, daleko od zagađenja i saobraćaja.
Kućica na vodi sa bazenom iz koga se odmah gleda u kristalno bistro tirkizno more
Da li ste za ovakav odmor?
Vlada se takođe trudi da što je moguće više zaštiti tradicionalne muslimanske zajednice od štetnih efekata koje masovni turizam sa sobom nosi. Turistima su tako omogućene kratke organizovane posete lokalnim zajednicama, ali se nakon toga moraju vratiti u turističke centre u kojima su odseli. Ako bi neko poželeo da obiđe i neka ostva koja nisu uključena u turističku ponudu Maldiva, za to mu je neophodan, pre svega, dobar razlog i specijalna dozvola države.
Pretpostavlja se da su prvi doseljenici naselili arhipelag oko 500. godine p.n.e. Po jednoj teoriji, ostrva su već oko 2000. godine p.n.e. bila na raskrsnici važnih pomorskih puteva. Lokalno stanovništvo, pak, veruje da je drevna nacija Redini, koja je obožavala Sunce, bila prva koja je naselila ostrva i da im je ostavila u nasleđe puno verovanja i običaja, uključujući i verovanje u zlog duha “jinnisa”. Redini su otišli sa ostrva oko 500. godine p.n.e., ili su ih asimilovali budisti sa Cejlona i hindusi iz Indije. Pošto je postojao nedostatak građevinskog materijala, svaka sledeća grupa doseljenika zidala je svoje najvažnije građevine na već postojećim, što je dovelo do toga da je većina džamija na Maldivima okrenuto ka suncu, a ne ka Meki. Najstariji zapisi o Maldivima potiču iz 2. veka n.e. kada su trgovci iz Azije svraćali na arhipelag tokom svojih putovanja na Daleki istok. Maldivi su tada bili poznati kao “Otoci para” jer su tamo prikupljane velike količine školjki, tadašnje monete.
Romantično postavljen sto za večeru sa svećama, koji je odmah pokraj prelepe bistre vode
Ko je za romatičnu večeru u dvoje?
Ostrvo sa kućicama na vodi viđeno iz vazduha
Birajte kućicu... :)
Prelazak na islam, 1153. godine, predstavlja prekretnicu u istoriji Maldiva. Prema legendi, morski “jinni” po imenu Rannamaari zahtevao je da mu lokalno stanovništvo svake godine žrtvuje po jednu devicu. Pošto je takva vrsta žrtve teško padala seljacima, Abu Al Barakat, Arapin iz Severne Afrike, odlučio je da zameni devojku i prevari demona. Uspeo je da ga odobrovolji čitajući mu citate iz Kurana. Barakat je kasnije postao prvi sultan Maldiva.
U 16. veku na Maldive su došli Portugalci. Željni što većeg kolača profitabilne trgovačke rute u Indijskom okeanu, izdejstvovali su dozvolu da izgrade utvrđenje u Maleu, ali nije prošlo puno vremena do trenutka kada su od Maldiva poželeli mnogo, mnogo više. 1558. godine kapetan Andreas Andre poveo je Portugalce u invaziju i tada je ubijen sultan Ali VI. Andre je vladao Maldivima sledećih 15 godina. 1573. godine Muhamed Takurufan organizovao je pobunu protiv Portugalaca, pa se njihova okupacija ostrva neslavno završila.
U 17. veku Maldivi su došli pod zaštitu Holanđana, a zatim i Britanaca, ali još uvek nisu postali kolonija. Godine 1860. trgovci iz Bombaja podigli su svoja skladišta i prodavnice u Maleu i ubrzo su dobili potpuni monopol na tgovinu. Sultan Muhamed Mueenuddin II, umoran od njihove ekonomske dominacije, potpisao je ugovor sa Britancima 1867. godine koji je garantovao punu nezavisnost ostrva. 1932. godine napisan je prvi ustav Maldiva po kome je bilo predviđeno da sultanat postane izborna, a ne nasledna pozicija. Kasnije su Maldivi postali britanski protektorat i dozvolili su Britancima da na ostrvima podignu svoje objekte. Godine 1953. ukinut je sultanat i uvedena je republika čiji je prvi predsednik bio Amin Didi. Za manje od godinu dana Didi je bio zbačen sa svog položaja i sultanat je ponovo ustanovljen, a za 94. sultana Maldiva izabran je Muhamed Faridi Didi.
Uzbudljiva istorija Maldiva i bune protiv Britanske dominacije trajale su sve do 1965. godine, kada je Britanija priznala punu nezavisnost ostrva. Nakon referenduma 1968. godine, sultanat je ponovo ukinut i proklamovana je nova republika sa Ibrahimom Nasirom na čelu.
Za poslednje godine karakteristična je modernizacija zemlje i brz ekonomski razvoj. Na razvoj zemlje najviše utiču turizam i ribarska industrija. U isto vreme, zemlja je pod jakim pritiscima sa jedne strane međunarodne zajednice koja zahteva veći stepen demokratičnosti, a sa druge strane muslimanskih zajednica koje zahtevaju vraćanje tradicionalnog muslimanskog načina života. Veliki problem sa kojim se Maldivi suočavaju danas jeste stvaranje balansa između turizma i očuvanja prirodne sredine, jer su Maldivi trenutno jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija na svetu.


PREUZETO SA: BILJANA LUKOVIC WORDPRESS BLOG

foto: multiformis.com
eglobaltravelmedia.com.au
multiformis.com
politika.rs